Reforme koje sprovodi vlada Aleksandra Vučića počinju da daju konkretne rezultate. Pored nemaštine koja je odavno sastavni deo života u Srbiji, tu su i ponižavanja građana kojima pribegavaju Vučićevi ministri kada ne mogu da odbrane svoje ‘reformske mere’ drugačije ili im je taj način ophođenja sastavni deo svakodnevne komunikacije. Takav je bio slučaj sa ministrom vojnim Bratislavom Gašićem, kog je Vučić promptno ‘smenio’, ali je ovaj ostao na svojoj funkciji dok se u Srbiji ne srede prilike ili ne okončaju najavljeni zbori. Ministri su zaštićeni i mogu da rade šta im je volja, a pre svega mogu koristiti državu u promotivne svrhe jedne partije i jednog vođe. Takvima premijer na velikim partijskim godišnjicama odaje visoku počast i iskazuje otvorenu ljubav, obećavajući da će u nekom narednom periodu ponovno obavljati važne državne poslove. Do tada mogu da se strpe i da rade i dalje svoje ministarske poslove, ali sa manje medijskog eksponiranja.

Tako je ministar Gašić hiberniran, ali je zato ministar finansija Dušan Vujović, glavni kreator ekonomskih reformi koje se sastoje u rezanju budžeta u javnom sektoru i otpuštanju zaposlenih, prisutan u javnosti, a uz sve to još i drzak. On je na mestu ministra finansija nasledio velikog finansijskog stručnjaka Lazara Krstića, kog je Vučić svojevremeno najavio kao vunderkinda sa Jejla. Međutim, Krstić je nenadano dao ostavku uz obrazloženje da bi on smanjio plate i penzije mnogo više nego što je to premijer naposletku učinio. Poručio je zapravo da se tako ne sprovode prave ‘bolne reforme’, jer da se on zaista pitao, kontejnerska narodna prehrana u Beogradu bila bi mnogo dinamičnija od ove koja se praktikuje danas na ulicama glavnog grada. Kada je ovih dana veliki pisac Klaudio Magris posetio Beograd, na ruti svojih dunavskih putovanja, bio je zapanjen prizorima ljudi koji su na svakom ćošku izvirivali iz kontejnera. Bio je to veliki pomak koji je ova dunavska zemlja napravila u odnosu na davnašnje Magrisovo putovanje ovim krajevima, sredinom osamdesetih. Cilj tog njegovog prvog putovanja bilo je otkrivanje Druge Evrope, dok je danas mogao da se uveri kako se tokom ratnih i tranzicionih decenija ideja Mitteleurope pretvorila u pejsaže bede i ljudskog poniženja.

Ministar Vujović uz pomoć svoje berklijevske kombinatorike mora domisliti iz kog segmenta budžeta bi bilo idealno obezbediti novac za ‘reforme’. Tako je izneo plan da se tokom bolovanja zaposlenih, odmora ili slobodnih dana umanji osnovica plate za 35 odsto…

U vreme Magrisovih opsesija dunavskim zemljama, ministar finansija Dušan Vujović uvelike se spremao da kao stručnjak Svetske banke krene u sprovođenje bolnih reformskih mera u zemljama bivšeg Istočnog bloka. Kao provereni ekspert za reformu, Vujović je 2014. došao na mesto ministra finansija u Vladi Srbije. I tu je nastavio sa politikom rezanja budžeta i njegove stroge kontrole, koja se pre svega može videti u odnosu prema onim srbijanskim opštinama u kojima nije na vlasti Srpska napredna stranka. Žalbe nenaprednjačkih gradonačelnika, kao što je to slučaj sa Paraćinom ili Smederevskom Palankom, da su im ukinuti dotoci finansija iz republičkog budžeta i da se to sprovodi na osnovu partijske diskriminacije, nisu urodile plodom. Takve opštine ostale su prepuštene pukom preživljavanju. S druge strane, naprednjaci su državnim novcem kupovali odbornička mesta gde god su to mogli na lokalu, da bi naposletku napravili prevrate uz batine i suzavce, kako je to nedavno demonstrirano u Beloj Crkvi. Za takve akcije neophodna su ozbiljna sredstva, jer se radi o planu naprednjačkog potpunog uzurpiranja države.

Taj posao nije jeftin i ministar Vujović uz pomoć svoje berklijevske kombinatorike mora domisliti iz kog segmenta budžeta bi bilo idealno obezbediti novac za ‘reforme’. Na nedavno održanoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta, ministar finansija je objavio nacrt svog plana za novo otimanje para od građana. Naime, izneo je plan prema kome bi trebalo da se tokom bolovanja zaposlenih, odmora ili slobodnih dana umanji osnovica plate za 35 odsto, a ne prosek dvanaest mesečnih plata u koji ulaze i dodaci za dežurstva, rad vikendom i praznikom, prekovremeni i noćni rad, kao i regres. Kada su se sindikati usprotivili ovom predlogu, Vujović im je bahato poručio da ‘ako im se ne sviđa njegov predlog, neka potraže sebi drugu državu’. Ovo je izazvalo burna negodovanja kod sindikata, ali i nekih opozicionih partija. Međutim, ministar Vujović se nije previše uznemirio zbog toga. Njegova koleginica, ministarka za lokalnu samoupravu Kori Udovički, pokušala je da brani njegove stavove, objašnjavajući javnosti kako je Vujović samo ‘tražio formulaciju koja je više u skladu sa reformskim procesima i za koju smatra da je bolja za zaštitu budžeta’.

Tako su floskule zaštita budžeta i o(p)stanak na reformskom kursu zamenile davnašnje mantre odbrane monolitnosti partije i neskretanja s ideološkog kursa. Skretanje sa kursa se i tada i danas tretiralo kao najgora izdaja države. Zato se Vučićevi ministri trude da u svakom pogledu ostanu verni božanstvima Budžetu i Reformi. To je ujedno i najbolji alibi za sve što Vlada radi. Korak ka dodatnim rezanjima budžeta u javnom sektoru ministra Vujovića kandiduje za eksperta Svetske banke koji će u nekim narednim tranzicijskim krugovima moći da obavlja dobro plaćene funkcije, koje će zone kulture pretvarati u zone siromaštva. Za to vreme, građani koji su pogođeni ideologijom štednje i otpuštanja, moraće da potraže neku rezervnu državu na migrantskim rutama, jer ova naprednjačka nema previše razumevanja za one koji ne veruju u Partiju i Vučića. Za razliku od njih, ostaće dovoljno onih koji hodaju utabanim trasama megatrendovskog obrazovanja, kupljenih diploma, lažnih doktorata i dobrih nameštenja. Njima nisu potrebni sindikati ni opozicija, a razni mešetari iz ekonomskih kuhinja Svetske banke moći će da im plasiraju priče o tome ‘kako je naša ekonomija na putu ozdravljenja i kako nas već za godinu dana očekuje realan skok plata’.

Zato se oni ponašaju u javnosti poput Gašića i Vujovića, koji je svojevremeno napravio skandal u pošti, kada ga je službenica zamolila da pokaže svoju ličnu kartu. Vujović je pobesneo, uputivši njoj i čitavoj javnosti vučićevski intoniranu rečenicu: ‘Jel znaš ti, bre, ko sam ja?’ Naravno da znamo ko ste vi, gospodine ministre. Vi ste jedan od onih koji su patentirali proizvodnju najjeftinije radne snage u Evropi.