Koliku su štetu nanijele vremenske nepogode u Vukovaru i okolnim općinama i što se čini da se otkloni šteta?
Što se tiče samog Vukovara, u samom gradu nije bilo tolike štete na stambenim objektima kao u susjednim općinama Negoslavci, Banovci i Sremske Laze, gde su ljudi masovno ostajali bez krovova. To je bilo teško gledati, pogotovo što se nevreme dogodilo u sredu, a nakon 48 sati ponovo u petak kada je drugi val napravio skoro istovetnu štetu. Ono što je ostalo rasklimano nakon prvog nevremena to se srušilo, a krovovi na kojima su ljudi popravili crepove, ponovo su se otkrili, pa je šteta velika.
Po mojim saznanjima, u Vukovaru je između 80 i 90 ljudi zatražilo naknadu štete i komisija će obići sve te ljude, konstatovati visinu štete i rešiti naknadu. Predloženo je da to budu bonovi na osnovu kojih će se uzimati materijal u firmama i trgovinama koje to prodaju na području Vukovara i na takav će način Grad Vukovar nadoknaditi štetu. Za okolna mesta ne znam, ali verujem da će svaki načelnik i svaka lokalna samouprava donositi odluku oko toga. Ali država bi trebala mnogo više da se uključi - nedostaje inicijative i samoinicijative.
Setimo se da se kad je bio potres na Baniji sva nacija uključila u pomoć tim ljudima. Srećom, ovde nisu takva razaranja i štete, ali mislim da i tu ljudi imaju pravo na pažnju i na pomoć. Najveći problem su crepovi koji su razbijeni, koji nedostaju i koji više nisu u proizvodnji, pa ih je teško pronaći da bi se ti krovovi mogli popraviti. Kad se na deo nekog krova mora stavljati novi crep to je novi izdatak za koji ljudi nisu pripremljeni. Zato apeliram na sve ljude koji imaju bilo kakvog starog građevinskog materijala ili crepove s oznakama 444 ili 104 da se jave lokalnim samoupravama, pogotovo u Sremskim Lazama, Banovcima ili Oroliku.
Kontaktirao sam sa sveštenikom koji je nadležan za Banovce; deo crepova smo uspeli pronaći i poslati u Banovce ali sto su male količine, nedovoljne da se saniraju štete. Još ima vremena da se stvar popravi i da se ljudima nađe zamenski crep koji se uklapa sa starim crepom, što mogu preporučiti majstori. Zato mediji treba da pozovu ljude, a postoje i građevinske firme koje na skladištima imaju stare crepove – to je najbezbolniji i najjeftiniji način da se poprave krovovi u svim pogođenim krajevima.
Treba li, ne samo u Vukovaru nego i u drugim delovima zemlje osim skupljanja crepova i neke novčane pomoći, organizovati i grupe dobrovoljaca iz mesta koja nisu pogođena? Dobrovoljci bi mogli ići u mesta gde velikim delom živi starije stanovništvo koje se ne može verati po krovovima?
Činjenica da su u mnogim kućama stariji meštani stvara dodatne probleme. Video sam da se uključuju pojedina dobrovoljna vatrogasna društva, pa i naše DVD iz Vukovara i Borova i odlaze na teže pogođene sredine gde je velik broj starijeg stanovništva; u Komletincima je čovek pokušao popraviti svoj krov, pao i smrtno nastradao. Zato je potrebna aktivnost mlađih ljudi; naši mladići iz Vukovara su se samoinicijativno okupili i već su nekoliko dana na terenu. Jedan od onih koji su to pokrenuli je i Dušan Velimirović. Dobrovoljcima svaka čast, svaka čast komšijama i sumeštanima koji pomažu, ali sve je to nedovoljno dok fali crepova.
Čulo se da se mediji isprva nisu pretrgli od izveštavanja o šteti u malim mestima?
Mediji bi, što se tiče vesti, trebali biti prisutniji; na dan kad se desilo nevreme više se moglo čuti o nekim proslavama koje su u tom trenutku manje bitne. Mi koji smo predstavnici srpske zajednice volimo reći da se medijska zapostavljenost odnosi najviše na Srbe. U Sremskim Lazama ili Banovcima većinom su naseljeni pripadnici srpske zajednice, ali su i drugi stanovnici tih sela u istoj situaciji.
Koliko će ovo nevreme uticati na poljoprivredu koja je jedna od nosećih grana privrede?
Vukovarski kraj nije pogođen toj meri kao okolne opštine, ali je otrešeno voće koje je zeleno i zato neupotrebljivo. Komšija ima nasade lešnika koji je polegao i nije sazreo, pa nema od njega ništa. U svakom slučaju, velike su štete pa će ljudi ostati bez prihoda. Srećom, pšenica i ječam su skinuti, a kukuruz je polegao i poljoprivrednici misle da će se oporaviti. Srećom, nije bilo leda, jedino što prejak vetar može dodatno oštetiti useve, pa se nadamo da ga neće biti.
