Jubileji imaju virulentna svojstva, naročito u Srbiji, gde se takvi datumi shvataju kao idealni momenti za retradicionalizaciju politike i poslovanja. Na sreću, veliki jubileji poput Kosovskog boja su prošli, tako da i region može da odahne neko vreme, barem do 2089. godine, kada bi novi talas konzervativne politike mogao da zapljusne iz Skupštine Srbije. Da su to opasni datumi pokazuje i sedamdeset godina od pobede nad fašizmom, koji je iskorišćen za rehabilitaciju Draže Mihailovića i ravnogorskog pokreta. Manji jubileji poput okruglih godišnjica velikih institucija ništa manje ne zaostaju za velikim jubilejima, samo su razmere katastrofa daleko manje, a učinak se meri veličinom gluposti lokalnih razmera, koja se tek povremeno preliva u šire okruženje. Tako je jubilej Narodne biblioteke Srbije (180 godina od osnivanja, obeležen 2012) iskorišćen za temeljno čišćenje kadrova, uništavanje Digitalne biblioteke NBS-a (od preko milion dokumenata), te čitaonice Ratovi 1991-1999, koja je bila predviđena za istraživače nedavne prošlosti i ratova devedesetih godina na tlu Jugoslavije.
Ove godine je na redu Pošta Srbije, koja već neko vreme emituje nesuvisle sadržaje u javnost. U pitanju je 175 godina od osnivanja. Datum je začuđujuće intrigantan, ali aktuelno rukovodstvo ovog javnog preduzeća je ustanovilo da je prva Pošta počela da radi 25. maja 1840. godine na Kalemegdanu. To se valjda dogodilo u vreme abdiciranja knjaza Miloša, iako nema mnogo podataka o tim maglovitim vremenima, kada su uslužni servisi bili tek u povoju, stopa nepismenosti enormna, a potreba za prenosom informacija samo na relaciji sa Portom. Između tog datuma i prvog Zakona o poštama stoji šesnaest godina. To bi svakako bio dobar datum za početak računanja poštanskog vremena, ali politička upotreba takvog datuma nije prevelika, te je bolje zadržati se na dalekoj 1840. godini.
Krkobabić je potpisao specijalne protokole o saradnji sa institucijama za koje niko zdrave pameti ne bi mogao da pretpostavi da im je neophodan poseban komunikacioni kanal sa Poštom – u pitanju su Grad Beograd i ‘Politika’
Ovim jubilejom danas bavi se familija Krkobabić, zapravo Milan Krkobabić, predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), sin pokojnog Jovana Krkobabića, osnivača stranke, otac Stefana Krkobabića juniora, aktuelnog predsednika Privredne komore Srbije, izdanka sa Megatrenda. Dinastija Krkobabić isplivala je iz nepostojanja 2005. godine pod zastavom PUPS-a, kada je u periodu narastajuće krize pokazala vitalističko penzionersko umeće da nametne svoje zahteve velikim partijama, najpre Demokratskoj stranci, a danas SNS-u, koji bi se brzo pretvarali u samo interesne stvari porodice Krkobabić. Glavno geslo Jovana preteče Krkobabića bilo je da neće dozvoliti da se na bilo koji način smanjuju penzije. To je ovoj stranci donelo solidnu podršku u građanstvu. No potom je došlo do trajnog braka sa SPS-om Ivice Dačića i Jedinstvenom Srbijom Dragana Markovića Palme. Ovaj trio je nastavio da traje kroz turbulentne godine raspadanja DS-a i uzrastanja novopečenih naprednjaka.
Uglavnom, sa osvajanjem vlasti Aleksandra Vučića 2012. godine PUPS je sa svojim koalicionim partnerima dobio solidan deo državnog plena. Javno preduzeće Pošta Srbije predato je na upravljanje PUPS-u, odnosno tadašnjem potpredsedniku Milanu Krkobabiću. Njegov otac Jovan, dugogodišnji ministar rada i socijalnih pitanja, poput Dobrice Ćosića, bio je jedan od onih ljudi za koje se u Srbiji pouzdano verovalo da nikada neće umreti. Međutim, u proleće 2014. on je napustio ovaj svet i kormilo stranke, omogućivši svojim naslednicima da konačno preuzmu posao firme u svoje ruke. Milan Krkobabić, kao direktor Pošte Srbije, suvereno upravlja ovim javnim preduzećem, čiji jubilej želi da predstavi javnosti kao stvar koja je odavno postala deo ‘naše državnosti’. Njegov državnički program koji se neprestano emituje preko centralnih medija ima dva toposa: jedan je državotvornost, a drugi modernost. To ovaj Krkobabić pokušava da manifestuje potpisivanjem specijalnih protokola o saradnji sa institucijama, za koje niko zdrave pameti ne bi mogao da pretpostavi da im je neophodan poseban komunikacioni kanal sa Poštom. U pitanju su Grad Beograd i ‘Politika’.
Dakle Milan Krkobabić se dosetio da bi potvrđivanje braka sa velikim koalicionim partnerom SNS-om bila glavna osovina obeležavanja 175. godišnjice od osnivanja Pošte Srbije. Zato je požurio da sa gradonačelnikom Sinišom Malim potpiše specijalni protokol o saradnji. Naravno da niko ne zna o čemu se tu zapravo radi, ali je svečano potpisivanje u Starom dvoru odjeknulo u medijima kao genijalni modernizatorski iskorak u poslovanju Pošte. Krkobabić se rukovao sa Malim i obećao da će nastupiti prava ekspanzija poštanskih ekspozitura. Takođe, obećao je još mnogo novih šaltera i mnogo veću prohodnost za građane, posebno penzionere, koji i dalje, svakog 10. i 25. u mesecu, kao u vreme Slobodana Miloševića, čekaju u redovima ispred poštanskih vrata još od sedam izjutra ne bi li primili crkavicu koji im je PUPS obezbedio svojom socijalnom politikom. Krkobabić je svakako sa gradonačelnikom pričao i o tome kako bi trebalo da izgledaju ekspoziture u Beogradu na vodi, ali o tome nijedna informacija nije procurela u javnost. Rečeno je samo to da je odavno trebalo sklopiti sporazum između Pošte i Grada Beograda, jer su sve do danas funkcionisali odvojeno, bez dodirnih tačaka, osim preko građanstva koje i dalje rapidno stari u redovima za penziju i platu.
Naredni korak bila je ‘Politika’, kao centralno glasilo SNS-države i svih ostalih država pre ove. Krkobabić je ponovo potpisao protokol o saradnji, uz zadovoljni smešak koji je odavao iskusnog funkcionera koji prozire nevolje do kojih bi moglo doći usled eventualne rekonstrukcije Vlade. Prilikom potpisivanja, direktor Krkobabić je nakon državničkog govora obećao modernizaciju Pošte u vidu otvaranja specijalnih šaltera za sve čitaoce ‘Politike’, koji će na tim šalterima u budućnosti, bez čekanja, moći da predaju obaveštenja i informacije koje žele da objave u ovim novinama. Svi ostali, računajući i penzionere, moraće i dalje da čekaju u kilometarskim redovima na neki novi jubilej. Ili na propast porodičnog posla Krkobabića.
