Koje su sekcije formirane u pačetinskom pododboru Prosvjete i kakve sve aktivnosti organizirate?
Pre svega, tu je glumački ansambl KUD-a "Branko Radičević" koji svake godine priprema novu predstavu te Međunarodni susreti dramskih amatera, naš MESDAM, u koji se ulaže puno entuzijazma. Osim šta vodim pododbor i spomenuti ansambl, glumim u svim predstavama. Do sada smo ih postavili 19, a bili bismo i još dve da nas korona nije omela i donela nam razne probleme. Tako, primerice, 2020. nismo radili baš ništa, a lanjski, 18. MESDAM po redu nije išao sa uobičajenih sedam-osam predstava nego svega sa četiri. Pored toga, i ovoga i lanjskoga februara smo organizovali pesničke susrete posvećene rođenom Pačetincu Branku Kovačeviću, lekaru koji je do svoje prerane smrti sa 52 godine voleo pisati pesme i knjige. Na sceni je ovde tako nedavno bilo petnaest pesnika, pored osmero glumaca i petero pevača koji su čitali Brankove pesme. Ova je sredina mala, ali puno radimo, trudimo se i borimo da nam bude šta bolje.
Vi ste jedini Prosvjetin pododbor u kojem se kontinuirano razvija glumačko umijeće članova i članica?
Pomalo je čudnovato da smo se u maloj sredini, selu koje je nekad brojalo 1.200 a sada jedva 400 stanovnika, opredelili za glumu, ne za folklor kao većina pododbora. Nama je tradicija da ovde imamo glumačke ekipe. Jeste da su neke znale biti kratka veka, uradili bi predstavu ili dve, pa onda nijednu u desetak godina. Ipak, od 1999. radimo u kontinuitetu, iako sada imamo najviše problema sa najmlađim glumcima. Pogotovo u epidemiji deca se brzo zasite priprema koje predugo traju, a i omladini i nama starijima nije lako po pet-šest meseci učiti tekst i vežbati u sali bez publike. Pre smo imali od deset do dvadeset putovanja sa nekom predstavom godišnje pa su svi bili zadovoljni, a deci je bilo posebno lepo. Otkako je otpočela epidemija, nije bilo prilike da svoje umeće pokažemo van naše sredine, a to je mladima monotono. Još kad odu na fakultete, najčešće u Novi Sad i drugde po Srbiji, više nema povratka ovamo, bar ne u glumački ansambl. Zato smo nekad imali ekipe sa do 15 glumaca, a sad se sve svelo na nas pet, šest, sedam. Nadamo se da ćemo sa povratkom 'normale' opet da radimo punim kapacitetom, pa da putujemo, kao nekad, u Sokobanju, Prijepolje, Aleksinac, Teslić i drugde. Nama Pačetincima gluma ipak nije jedina zanimacija, imamo ovde i vrlo uspešan fudbalski klub.
Koliko vam pomaže Prosvjetina središnjica, odnosno manjinska vijeća i druge institucije srpske zajednice u Hrvatskoj?
Šta se tiče centrale, prezadovoljni smo sa finansijskom pomoći sa kojom uspešno funkcionišemo. Manjinska veća i druge naše organizacije nisu u mogućnosti da nam pomognu novčano, ali dobro sarađujemo. Takva je i saradnja sa Opštinom Trpinja, pa ne možemo da se žalimo: preduslove imamo, radimo sa entuzijazmom i samo čekamo da se stanje normalizuje. Sada radimo na novoj predstavi i pripremamo se za 19. MESDAM-a koji traje od prve junske nedelje do 15. tog meseca. A onda idemo na putovanja ili se bar nadamo.
Vaš pododbor je među onima unutar Prosvjete u kojima se svečano obilježava Osmi mart?
Jeste, pored Brankove pesničke večeri i MESDAM-a imamo prijavljenu manifestaciju povodom Dana žena, pa nam 8. marta uvek neko dođe i održi predstavu prikladnu za našu manju salu u kojoj se svi okupimo sa svojim muževima i ženama, curama i momcima. To je naša tradicija već godinama.
Okupljate li se i za Svetog Savu, krsnu slavu cijelog SKD-a?
Kao pododbor ne organizujemo ništa zvanično, jer se Sv. Sava ovde obeležava i u crkvi i školi, u koju sva naša deca idu po modelu A. Mi smo većinska srpska sredina, kao i Trpinja u kojoj nas je 90 posto, pa je tako i ćirilica ovde sasvim uobičajena.
Koliko vam osobno znači nedavno Prosvjetino priznanje, ta Zlatna značka koju ste zavrijedili svojim angažmanom?
Znači mi puno, jer sam u glumi već 22 godine, a do sada sam za razliku od drugih kolega nagrađivan tek kolektivno, kao deo našega ansambla. No moram da kažem da i to individualno priznanje doživljavam kao nagradu celom ovom kolektivu.
