Početkom decembra na teritoriji Srbije, u rudniku Kiževak, nedaleko Raške i u blizini granice sa Kosovom, pronađena je peta po redu grobnica kosovskih Albanaca. Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije Veljko Odalović sumnja da je reč o 15 do 17 tela ljudi koji su ubijeni 1999. u sukobu na Kosovu.

"Još 1.643 osobe se i dalje vode kao nestale iz sukoba na prostoru Kosova i Metohije i ovo je jedna od izmeštenih grobnica u Srbiji koju danas obrađujemo. Do sada je 907 tela kosovskih Albanaca bilo u izmeštenim grobnicama u Batajnici, Petrovom selu, Perućcu, Rudnici", pojasnio je tada Odalović. Teren je nepristupačan jer je reč o kamenolomu, a tela su ukopana duboko. Zbog učestalih kiša i hladnoće u tom kraju u podnožju Kopaonika trenutno je otkopavanje i zaustavljeno. Inače, ova lokacija se odavno spominje kao potencijalna sekundarna grobnica. Pet godina se čekalo na ovaj korak jer do danas nije bilo nekog interesa. Prema rečima Odalovića, satelitski snimak je pomogao u lociranju. Uskoro se očekuju i aktivnosti Prištine u potrazi za grobnicama na Kosovu na lokacijama koje su od interesa Beograda.

Neka od tela su ipak ispitana i uzeti su uzorci DNK koji su odneti na analizu, a radovi na iskopavanju će biti nastavljeni na proleće. Sumnja se da je reč o ostacima tela kosovskih Albanaca ubijenih u selu Rezala na Kosovu 1999. Na to ukazuje i izveštaj o napretku ljudskih prava na teritoriji Kosova, koji svake godine objavljuju Sjedinjene Američke Države. Još 2015. lociran je Kiževak, a sve se dovodi u vezu sa Rudnicom, obližnjom lokacijom na kojoj su već pronađeni ostaci kosovskih Albanaca. Fond za humanitarno pravo (FHP) objavio je te 2015. dosje "Rudnica" u kom stoji da su u Rezali kod Srbice srpske snage počinile zločin 5. aprila 1999. ubivši najmanje 41 osobu, među kojima je bilo i dece. Tela 27 žrtava zločina iz Rezale pronađena su 2013. u masovnoj grobnici u Rudnici. U Rudnici su do sada pronađena i identifikovana tela 52 kosovska Albanca.

Pitanje nestalih, a ima ih sa obje strane, deo je i pregovora Srbije i Kosova, a prisustvo međunarodnih predstavnika i finansijska injekcija govori da postoje i pritisci sa te strane da se otkriju preostale grobnice i pitanje nestalih reši. Najavljuje se čak pretraga vojnih arhiva, što je i sam Odalović spomenuo kao bitnu stavku, a na što kao potrebu odavno ukazuju predstavnici udruženja poginulih i nestalih, bilo Albanaca, bilo Srba. Krajem avgusta, povodom Međunarodnog dana nestalih, predstavnici obje strane održali su u Beogradu zajedničku konferenciju za novinare. Istakli su da obje zemlje moraju "otvoriti ratne arhive i otkriti informacije o ljudima koji se i danas vode kao nestali u ratu na Kosovu 1998-1999". Otvaranje vojnih arhiva ključno je i u pronalasku nestalih i u Bosni i Hercegovini, kao i u Hrvatskoj, ali otvara i pitanje odgovornosti vojske i državnog vrha pre svega Jugoslavije, odnosno Srbije. Od 1643 nestale osobe sa Kosova trećina su Srbi. U narednom se periodu najavljuje istraživanje i pet lokacija na području Kosova, za koje postoje sumnje da su grobnice kosovskih Srba.