Ivan Tasovac, ministar kulture u vladi Aleksandra Vučića, ušao je u svoju terminalnu fazu. U njoj, on više ni deklarativno ne obavlja svoj posao, već se valja po kaljuzi sveopšte farme u koju se pretvorila domaća kulturna i medijska scena, za koju je po funkciji zadužen već dve i po godine. Ne treba zaboraviti da je srbijanska kulturna elita pokazala nemalo zadovoljstvo kada je ovaj menadžer iz Filharmonije došao na nesrećno mesto ministra kulture, koje je proteklih decenija bilo uzurpirano od strane različitih partijskih polufabrikata. Inače, SNS je partija koja ispunjava balkanski san o napretku. U stanju je da od zanatlije, preko noći, načini ministra, bilo da je njegova polazišna tačka umeće pravljenja princez-krofni, lepljenje pločica ili prženje kafe, svejedno. Takvi dospevaju na visoke pozicije i obavljaju vanredno teške poslove s lakoćom, kakvu je poslednjih dana demonstrirao ministar vojni Bratislav Gašić.
S druge strane, izbor Ivana Tasovca za ministra kulture trebalo je da potvrdi spremnost SNS-a, odnosno samog Vučića, da postigne novi savez sa poraženom elitom Demokratske stranke iz kruga dvojke, kao i da pokaže kako naprednjaci ipak imaju sluha za poslovni model ‘stručnosti ispred politike’. Pijanista i menadžer Tasovac je tako bez bilo kakve strategije razvoja dospeo na čelo jednog ministarstva, koje se poslednjih dana, nakon drastičnog rezanja budžeta za kulturu, dodatno urušilo. Budući da je ostao i bez ono malo sredstava, koja su se oduvek raspoređivala prema partijskim aspiracijama, ministar Tasovac se pomirio sa srozavanjem sopstvenog resora na status poljoprivredne zadruge, pa je odlučio da i dalje ne radi ništa, ali uz farmersku aroganciju i bahatost dostojnu jednog Kristijana Golubovića.
Sa dolaskom naprednjaka na vlast došlo je do radikalnog zaokreta u medijskoj politici, odnosno do prenošenja ingerencija sa države na paradržavu, sa javnog servisa RTS-a na TV Pink, sa ‘Politike’ na ‘Informer’ i ‘Kurir’
Naime, ovih dana je Tasovac ušao u klinč sa direktorom RTS-a Draganom Bujoševićem, koji se požalio upravo na nerad ministra kulture. Direktor RTS-a je samo javno izgovorio ono što je većini jasno, a to je činjenica da srbijanski ministar kulture ne radi svoj posao. Bujošević mu je u pismu poručio da ‘posao ministra kulture i informisanja nije zatvaranje medija i otvaranje rijalitija, već obezbeđivanje stabilnog i dovoljnog finansiranja tog medija’. Direktor RTS-a je imao u vidu član 35. Zakona o javnim servisima, ali isto tako i nedavno gašenje Tanjuga, te devastaciju čitavog niza medija, koja se ovih dana završava umorstvom glasovitog Studija B, koji je nedavno kupila opskurna kompanija Maksim media, koja je opet na nedavnom konkursu za finansiranje medija dobila više od polovine budžeta za samo jednu emisiju. Ministar Tasovac je na Bujoševićevu opasku odgovorio da je to zapravo posao direktora, uputivši ga da se ugleda na direktora HRT-a, kakav je zapravo neophodan našem javnom servisu, umesto povike na premijera koji, jadan, ne može da obezbedi finansiranje i javnog servisa. Naposletku, uputio je Bujoševiću završni udarac, rekavši mu da je on ‘novinar sa potisnutom ambicijom da bude političar’. Direktor RTS-a je odgovorio na ovo pismo, a ministar Tasovac je nastavio u svom tabloidnom tonu, poričući svaku odgovornost za potpuni krah srbijanske medijske i kulturne scene, abolirajući tako i premijera Vučića, koji je zapravo najodgovorniji.
Radi se o tome da je sa dolaskom naprednjaka na vlast došlo do radikalnog zaokreta u medijskoj politici, odnosno do prenošenja ingerencija sa države na paradržavu, sa javnog servisa RTS-a na TV Pink, sa ‘Politike’ na ‘Informer’ i ‘Kurir’. Ovo je, naravno, nasleđe Šešeljeve doktrine o državi u vanrednom stanju iz koje je poniklo aktuelno političko rukovodstvo Srbije. Zato su za vreme poplava organizovani juriši ‘narodnih masa’ za odbranu Šapca i Obrenovca, suspendujući čitav sektor civilne zaštite, koji se našao u sličnoj poziciji kao i RTS danas. Ovo je svojevremeno primetio i bivši direktor RTS-a Aleksandar Tijanić, koji se pred smrt sukobio sa ministrom Tasovcem, ukazujući na sukob interesa koji je nastao kada je Saša Mirković imenovan za državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja, jer je on ‘značajni akcionar grčke kompanije B92’, koja se zajedno sa Prvom TV stavila na raspolaganje aktuelnim vlastima, očistivši svoj program od nepoćudnih elemenata.
Obračun vlasti sa RTS-om dodatno je radikalizovan nedavnim napadom SNS-a na novinarku Oliveru Kovačević koja je, povodom uprizorenja pozorišne predstave o ‘državnom udaru i rušenju Vučića’ na TV Pinku, izjavila da bi nakon celog cirkusa trebalo pozvati na informativni razgovor i urednike TV Pinka i ‘Informera’, a ne samo ‘Kurira’. Zvanično saopštenje Vučićeve stranke, nezapamćeno od Miloševićevih vremena, označilo je ovaj iskaz novinarke kao ‘brutalno političko mešanje jedne od najmoćnijih urednica RTS-a u istražne radnje koje se vrše po nalogu Tužilaštva’. Ministar Tasovac nije reagovao na ovaj napad da bi kasnije, zanesen svojim reality humorom, krenuo u proizvodnju tabloidnih napisa o direktoru javnog servisa, optužujući Bujoševića da samo umišlja i da ‘ništa ne može da razgali čoveka kao dobra halucinacija’.
Zaista, kriza u finansiranju javnog servisa nastala je upravo zbog populističkih halucinacija Aleksandra Vučića, koji je na obećanjima o rušenju Bus Plusa i ukidanju televizijske pretplate zasnovao ekonomski program svoje stranke. ‘Kao što sam i obećao građanima Srbije’, govorio je Vučić kada je došao na vlast, ‘TV pretplata biće ukinuta. Ja ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane i bavio se samo marketinškim trikovima.’ Ovo je tačno, jer on ne pripada onom tipu ljudi koji obmanjuju sve oko sebe 12, već 25 godina, dok ministri poput Ivana Tasovca spadaju u njegove najbolje marketinške trikove. Pomoću takvih saradnika, on lako ubedi javnost da ništa od ovih gadosti nije napravio on, već njegovi dubleri, ‘koji sve svaljuju na njegova pleća’. Ivan Tasovac dosledno igra ovu ulogu Vučićevog belog zeca iz šešira. S tim da je njegova leptir-mašna svaki put druge boje, dok su laži uvek iste.
