Retrospektivom ‘Milankovićevih ciklusa’ od 2008. do 2017. godine i zbornika radova ‘Književni opus naučnika Milutina Milankovića’, predstavljanjem projekta ‘Zapis kretanja Sunca’ Foto kluba i Astronomskog društva u Osijeku i modela Milankovićevih mehanizama prof. dr. Aleksandra Petrovića iz Beograda te predstavljanjem teleskopa i izložbom plakata sa dosadašnjih programa, u Kulturnom i naučnom centru ‘Milutin Milanković’ u Dalju obeležena je 138. godišnjica rođenja velikog srpskog naučnika.

- Milankovićevi ciklusi traju desetine i stotine hiljada godina, a meni je drago da smo zaokružili jednu dekadu bavljenja Milankovićem kombinujući kulturni i naučni program - kaže Đorđe Nešić, direktor KNC-a, prisetivši se 2008. godine kada je u tada još nedovršenoj i neuređenoj Milankovićevoj rodnoj kući održan prvi naučni skup posvećen znamenitom Daljcu.

Kao jednu od najvažniih godina Nešić ističe 2012. godinu kada je postavljen prvi model - interaktivni model precesije Zemlje, nakon kojeg su, narednih godina, usledili novi geomehanički modeli, a ‘svemirska soba’ u stalnoj izložbenoj postavci dobila konture budućeg izgleda. Uskoro će se postojećim modelima pridružiti Milankovićevi časovnici koji mere vreme u skladu sa Milankovićevim ciklusima, vrlo brzo biće izrađen reljefni model osunčavanja, a u pripremi je i hologram Sunčevog kretanja. Deo postavke biće i interaktivni model živog sveta ledenog doba, a finalni model biće ‘Planeta Milanković’ pomoću kojeg će se videti gde je sve na planeti potvrđena Milankovićeva teorija. Povodom svog desetogodišnjeg jubileja, KNC ‘Milutin Milanković’ ustanovio je Medalju Milankovićevih ciklusa.

- Prvi dobitnik je prof. Aleksandar Petrović koji najreprezentativnije propagira Milankovićeva dela, autor je svih geomehaničkih modela, a na doktorske studije Univerziteta u Beogradu uspeo je da akredituje predmet ‘Teorija Milutina Milankovića i antropologija promene klime’ - obrazložio je Nešić.

- Ova nagrada je stvarno posebna jer, nekako, nije samo zemaljsko priznanje, ima nečeg nebeskog u tome - kaže Petrović koji se Milankovićem počeo baviti pre 20 godina iako to nije njegova struka.

- Kao što je Milanković iz građevinskog inženjerstva skočio u astronomiju tako sam i ja iz filozofije skočio u klimatologiju imajući određenu rezervu prema tom svom poduhvatu, a onda sam shvatio da je to u duhu Milankovićevog dela i života i da je to odlično zato što oni koju su bili pozvani po svojoj struci da se time bave, nisu se time naročito bavili - govori prof. Petrović i dodaje kako je posebno ponosan na predmet koji predaje na beogradskom Univerzitetu.

- Time smo odužili deo duga koji imamo prema Milankoviću, a najveći obol je ova kuća u kojoj možemo da razumemo ključne probleme savremenog sveta koji imaju kosmološku dimenziju kao što je problem globalnog zagrevanja - zaključuje prof. Petrović.