U Čikagu je beli civil pod punom ratnom opremom uperio cev automatske puške u lice crnog demonstranta. Prišli su mu policajci, porazgovarali s njim i pustili ga da se udalji sa uperenom puškom u rukama i prstom na obaraču. Ilinois je država u kojoj ‘otvoreno nošenje‘ oružja nije dozvoljeno. Većina prisutnih je dobro znala da taj čovek, da je bio crn, ne bi preživeo susret sa policijom.
To je samo jedna u mnoštvu sličnih slika tekućeg raspada društvenog poretka u SAD koji je počeo ubistvom Georgea Floyda 25. maja, i epizoda koju ljudi u Britaniji i Evropi treba da shvate kao upozorenje.
U Americi trenutno paralelno teku tri procesa: prvi je legitimna i opravdana pobuna protiv policijske brutalnosti i rasizma, kao i nespremnosti sudstva da te probleme reši, pobuna koja je već zahvatila više od 75 gradova i nastavlja da se širi.
Drugi proces su pokušaji predsednika Donalda Trumpa da preuzme kontrolu nad državom. Izveo je na ulice nacionalnu gardu – i pretio angažovanjem vojske – protiv američkih građana koji koriste svoje pravo na protest. Onda će uslediti izborna kampanja sa promenjenim fokusom u kojoj će Trump, kao i Nixon 1968, pokušati da pridobije glasače iz bele srednje klase igrajući na kartu rasnih napetosti.
Treći proces je kontra-pobuna radikalne desnice na društvenim mrežama i sada na ulicama. Alt-right ekstremisti su se mobilisali u rulju koja ‘štiti‘ lokale i radnje belaca i uključuje se u proteste na način sračunat da proizvede ono o čemu su oduvek maštali: rasni rat.
Antirasističke grupe ukazuju na rast broja mimova u čijem podtekstu se nalaze pozivi na građanski rat. Dolazeći građanski rat u Americi već je dobio ime – Boogaloo (preuzeto iz naslova filma ‘Breakin’ 2: Electric Boogaloo‘). Druga popularna lozinka je Clownworld, reč koja treba da opiše bezumlje koje vlada na današnjem zapadu, a radikalni desničari je koriste za pravdanje antisemitizma i rasizma.
Američka radikalna desnica je do ove godine bila podeljena na libertarijansko krilo opsednuto borbom protiv liberala i države, i krilo zagovornika bele nadmoći opsednuto genocidom nad crnim ljudima i Jevrejima. U trenutku kada Trump pokušava da nerede na ulicama pripiše aktivnostima Antifa ‘terorista‘ koje finansira investitor George Soros, jasno je da je drugo krilo u ekspanziji.
Još od 2010. sam upozoravao na zabrinjavajuće širenje retoričkih i političkih fantazija o novom građanskom ratu u Americi. Sada, dok je nekoliko gradova u Americi u plamenu, a Trump se povremeno povlači u bunker ispod Bele kuće, tradicionalni saveznici SAD moraju da razmotre mogućnost – zasad malo verovatnu – da američka demokratija implodira pod kombinovanim pritiskom korona virusa, protesta i masovne nezaposlenosti (trenutno oko 40 miliona).
Pandemija je već pominjana kao mogući povod za otkazivanje predsedničkih izbora (Trump se protivio predlozima za glasanje poštom). Kada su kritičari kao što je Michael Moore upozoravali da bi Trump mogao iskoristiti vanredno stanje da otkaže izbore, skeptici su odgovarali: da, ali onda bi sigurno počeo nezaustavljiv talas protesta. Sada smo videli kako se takav talas protesta može zaustaviti: masovnim angažovanjem militarizovane policije, nacionalne garde, uvođenjem policijskog časa i snaženjem naoružanih desničarskih milicija.
Kada intenzitet demonstracija popusti – i počne talas hapšenja na osnovu snimaka sa nadzornih kamera – Trump će preći u ofanzivu i pokušati da neke od društvenih pokreta zabrani, da građanska prava ograniči, a oponente u zemlji prikaže kao kineske agente.
Američka levica i progresivni pokreti sada imaju dva velika problema: prvo, nemaju odgovarajuću strategiju za ovu situaciju, i drugo, nemaju instituciju koja bi tu strategiju sprovela i centralizovala odgovor na ono što Trump pokušava da uradi.
Bidenova predsednička kampanja se od početka fokusirala na ‘povratak normalnom neoliberalizmu‘. Pre dvostrukog udara virusa i pobune na ulicama, to je izgledalo izvodljivo, bar na retoričkom nivou, ali sada je potpuno neadekvatno. Inicijativa je u rukama predsednika i plebejskog pokreta na koji se predsednik u ovom sukobu oslanja. S druge strane, levica ima samo Sandersa.
Ipak, ima tu i dobrih strana koje treba iskoristiti. Prvo, od 2011. godine, u svakom pokretu otpora širom razvijenog sveta mladi su koristili mrežne oblike komunikacije i organizacije da bi se brzo mobilisali za mirne i delotvorne proteste koji prelaze granice rase i klase. Mladi Amerikanci dokazuju tezu Keira Milburna iz knjige Generation left: da je omladina radikalizovana finansijskim slomom 2008. postala snaga promene s kojom se mora računati na duži rok.
Drugo, prvi put od Trumpovog dolaska na vlast 2016, mnogi predstavnici poslovnog sveta, naročito u segmentu koji je u direktnom kontaktu sa potrošačima, kao što su Nike, Google i Snap, spremni su da iznose političke stavove u sukobu sa predsednikovim otvorenim rasizmom i glorifikacijom nasilja.
Treće, mada neadekvatno i uz izuzetke, demokratske vlasti na nivou gradova i država pokazale su spremnost da reaguju na pritisak odozdo: potezi kao što su razrešenja šefova policije i odbijanje zahteva da se angažuje nacionalna garda razbesneli su Trumpa više nego sami protesti.
U knjizi Clear bright future tvrdio sam da je Trumpova vladavina klasičan primer onoga što je Hannah Arendt opisala kao ‘privremeni savez elite i rulje‘. Kao i u slučaju autoritarne vlade koja je prethodila Hitleru, njen cilj je preokretanje toka istorije – u ovom slučaju brisanje proboja ostvarenih u korist žena, manjina i radničkih pokreta počevši od 1968.
Imajući sve to u vidu, naročito u situaciji kada savez elite i rulje ima kontrolu nad državom, jedini racionalni oblik otpora je savez centra i levice. U kontekstu Sjedinjenih Država, to bi bio savez svih zajednica koje se suprotstavljaju rasizmu, siromaštvu i represiji.
Ali šta će tačno biti ciljevi tog saveza? Pošto su svu energiju potrošili na kampanju za izbor demokratskog kandidata, centristi i levica se sad ponovo nalaze pred neodložnim zadatkom. Koliko god da je velika potreba za lokalnim mehanizmima odbrane od policijskog nasilja, za fondovima za plaćanje kaucija, za narodnim kuhinjama i sredstvima samopomoći u danima kada milioni ostaju bez posla, fokus strategije bi morao biti na državnoj upravi.
Evo četiri cilja koje bi jedan širok politički savez mogao ostvariti, uprkos Trumpovom preuzimanju kontrole nad državom.
Prvo, treba osigurati da predsednički izbori u novembru budu održani i sprečiti da se pandemija i kriminalizacija pobunjenih zajednica iskoriste za manipulaciju izbornog procesa.
Drugi važan cilj je uvođenje Bidena u Belu kuću, ako je moguće uz crnog američkog političara sa levice na mestu potpredsednika.
Treći cilj je suzbijanje alt-right pobune koja će uslediti, a koju će pomagati i doprinositi joj militarizovana policija, kao što je bilo u Grčkoj od 2011. do 2015.
Četvrti zadatak je da prinudimo Bidena i njegovog savetnika Lawrenca Summersa, bivšeg ministra finansija, da sprovedu društveni i ekološki nju dil koji će biti jednako radikalan kao onaj Rooseveltov iz 1933.
Strateški zadatak američke levice je da nastupi kao radikalni branitelj demokratije, manjinskih zajednica i vladavine prava. Tridesetih godina 20. veka, američka levica je bila suočena sa jednim od najvećih ekonomskih padova, ali nije morala da se nosi sa onom vrstom fašističke/autoritarne opasnosti sa kojom se danas bori. Počevši od 1934-36, organizovano radništvo je imalo dovoljno snage da organizuje talase generalnih štrajkova, okupira gradove i odupre se pokušajima Kongresa da poništi nju dil.
Komunistička partija je uspešno primenila strategiju narodnog fronta, oslobodila se sindikalne militantnosti i pozicionirala kao levo krilo koalicije za nju dil. Ipak, pretnja od domaćeg fašizma u ono vreme je bila nevelika – uprkos zapaženom skupu nacista u Medison skver gardenu 1939.
Danas fašisti diktiraju predsednikovu agendu, dok monopol na primenu sile država dobrovoljno deli sa desničarskim milicijama: to je nova vrsta pretnje.
Stanovnici Evrope nisu sasvim bespomoćni dok iz daljine posmatraju kako se odvija tragedija u Americi. Spontane demonstracije solidarnosti za vikend 30-31. maja dobar su početak, ali može se učiniti i mnogo više. Donacije za izborne kampanje iz inostranstva nisu dozvoljene u Americi, ali svako ko ima PayPal račun može donirati sredstva u fond za plaćanje kaucija, za narodne kuhinje, pravno zastupanje i finansiranje društvenih pokreta.
Ako američka demokratija bude poražena, to će biti kraj liderske uloge Vašingtona u zapadnoj alijansi. Trump već iznutra razara G7 i Svetsku trgovinsku organizaciju, odriče se Pariskog klimatskog sporazuma. S druge strane, NATO nikako ne bi smeo da sarađuje sa američkom armijom koja je angažovana protiv sopstvenih građana. I ne mogu se zaključivati trgovinski sporazumi sa Kongresom čija je ovlašćenja preuzeo predsednik.
Tekst je izvorno napisan za New Statesman, a donosimo ga u prijevodu Đorđa Tomića s portala Peščanik.net.
