Na čelu ste odbora za ljudska prava ZVO-a. U kojoj mjeri se ta prava krše?
Pre svega, javlja se kršenje prava na stambeno zbrinjavanje. Po novoj uredbi o bodovanju za listu prvenstva, pripadnici braniteljske populacije u startu imaju sto bodova. Svi ostali, da bi imali šanse da uđu na vrh liste, moraju zadovoljiti visoke kriterije: da su mlađi od 28 godina, da i muž i žena imaju visoku stručnu spremu, da su nezaposleni ili imaju mala primanja i s najmanje troje dece. Te uslove je vrlo teško ispuniti. Ljudi se boje govoriti o nekim vidovima diskriminacije po nacionalnoj osnovi, a kad i dođu u ZVO, zbog straha retko preduzimaju korake koje im predložimo. Sve češći su i problemi s odjavom prebivališta jer policija odjavljuje pojedince i ako su na putu.
Pokušavaju li se smanjiti ovlasti ZVO-a i revidirati njegova uloga?
ZVO je srpska institucija nastala na osnovu Erdutskog sporazuma koji Srbima trajno garantira sva prava koja su tamo navedena. Trajnost tog sporazuma ne bi se trebala ni pod tačkom razno trebala dovoditi u pitanje. ZVO može ostvariti i više, samo treba ispoštovati ono što piše u Erdutskom sporazumu i hrvatskim propisima. Često se pogrešno tumači da mi tražimo ‘hleba preko pogače’; mi samo tražimo da nam se omogući što je predviđeno zakonskim aktima. Osim toga, nakon Velike skupštine SNV-a, mediji nam imputiraju da zajedno s SNV-om tražimo teritorijalnu autonomiju. Cilj nam je konzumiranje prava na kulturnu, prosvetnu autonomiju i ostala prava koja proizlaze iz Erdutskog sporazuma. Ne tražimo vojsku, policiju ili državu u državi nego poštovanje sporazuma i propisa.
U kojoj mjeri bi postojeći demografski trendovi mogli uticati na podzastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u zapošljavanju u institucijama lokalne i regionalne samouprave?
Postojeći član 22 Ustavnog zakona koji garantira prednost pripadnicima nacionalnih manjina pri jednakim uslovima trebalo bi izmeniti. Sada je ograničen samo na određene organe lokalnog i državnog aparata, što je sasvim pogrešno, a sintagmom ‘jednakim uslovima’ ostavljen je širok manevarski prostor. Ubacivanjem reči ‘opštim’ takav bi se prostor suzio jer bi se ispitali nečija diploma i predznanje, a sprečilo da odlučujuće bude usmeno testiranje koje se pokazalo problematičnim. Masovno iseljavanje sa istoka Hrvatske može dovesti do problema jer se iseljavaju uglavnom Hrvati, pa bi s vremenom Srbi mogli postati prezastupljeni u određenim telima. Popis stanovništva 2021. godine će ogoliti puno toga, pa i to da se planovi o prijemu u državnu službu ne poštuju godinama i pored svih napora ZVO-a
Ima li konkretne volje za pronalazak ostataka nestalih lica srpske nacionalnosti na istoku zemlje gdje deluje ZVO?
Usko sarađujem s udruženjem porodica nestalih Srba ‘Protiv zaborava’. Prisustvujući sastancima s državnim vlastima video sam da je pokazana dobra volja sa srpske i hrvatske strane da se pronađu civilne žrtve rata i da odgovaraju svi oni koji trebaju odgovarati. Ti ljudi, posredne žrtve ratnih zločina, dobili su signal da se o tom pitanju razmišlja kako bi na kraju imali neko mesto da zapale sveću svojim najmilijima, jer ne znaju gde su im posmrtni ostaci, a prošlo je previše vremena od njihove smrti.
U kojoj se meri mladi ljudi uključuju u aktivnosti srpske zajednice?
Premalo. Kako sam politički aktivan, na svakom sam skupu sa svojih 25 godina najmlađi, dok mi po dobi najbliži ima preko 40 godina. Smatram da bi se puno više mladih trebalo uključiti u rad jer ćemo samo tako moći konzumirati sva prava koja su nam garantovana. Ovo je prilika da pohvalim SNV-ovu političku akademiju u kojoj se okupljaju najbolji aktivni pripadnici srpske nacionalne manjine, iznoseći svoje ideje i utičući na stavove srpske politike.
Koliko je pitanje registracije škola u kojima se nastava odvija po modelu A pravno, a koliko političko pitanje?
Puno više političko nego pravno. Iako postoje zakonski preduslovi, problemi registracije srpskih škola, prenosa osnivačkih prava i dvojezičnih tabli traju predugo. Na to upozoravamo tri godine, ali ne dobivamo nikakav odgovor. Da imamo negativan odgovor, znali bismo šta preduzeti, a ovako možemo samo slati dopise koji nisu urodili plodom. Hrvatska ima dobre zakone na papiru, ali u praksi dolazi do problema jer se propisi ne primenjuju.
