Nakon što je odrasla uz oca, strastvenog lovca iz Gaboša, Tatjana Runjanin Bruner uvek je gajila ljubav prema životinjama, oružju i prirodi, ali je tek prošle godine ispunila dugogodišnju želju da položi lovački ispit. Tako je postala službeno jedina lovkinja u tamošnjem društvu.

- U našoj porodičnoj kući lov je bio sastavni deo života. Odrasla sam uz lovačke priče, okružena prirodom, životinjama i u meni se tokom godina stvarala ljubav prema takvom načinu života - prisetila se Tatjana detinjstva u višečlanoj porodici. Nakon što su starije sestre ranije otišle od kuće i majka umrla, Tatjana je ostala sama sa ocem u seoskom domaćinstvu.

- Kroz celo detinjstvo i mladost bila sam vezana uz poljoprivredu. Pomagala sam ocu u kućanskim poslovima, brinula o stoci i odlazila na njivu. Nisu se razdvajali muški i ženski poslovi – ispričala nam je ova 32- godišnjakinja.

Njena ljubav prema lovu nije jenjava s odrastanjem. Otac joj nikad nije dozvoljavao da uzima lovačku pušku ili puca, ali je Tatjana, sada žena, samostalna u odlučivanju, prošle godine odlučila da ispuni neostvarenu želju i položi lovački ispit. Postala je jedina članica Lovačkog društva Jelen.

- Učila sam uz dvoje male dece i na ispitu ostvarila maksimalan broj bodova, a sve to da bih mogla nedeljama više vremena da provodim s ocem, da uživamo u prirodi, šetamo, i imamo aktivan sportski život - otkrila nam je Tatjana motive da postane lovkinja. Uz sve nabrojano, othranila je dva legla kratkodlakih ptičara, kako bi imala psa koji će da ide s njom u lov, koji će da uči da markira, donosi divljač i ne plaši se pucanja.

Kolege lovci dobro su je prihvatili u društvu. Tokom lovne sezone, koja počinje u oktobru, Tatjana je uglavnom u grupi starijih lovaca s kojima lagano pešači. Naravno, za svakog lovca važan je i ulov, pa je tako fazan bio njen prvi trofej.

- Kako lovačka etika nalaže, čim se odstreli prva divljač sledi tzv. lovačko krštenje. Ritual se obavlja po dogovoru određeni dan, pripremi se svečani ručak i kolači. U šumi se legne preko puške, odstreljena divljač se posloži iznad, a lovci sa štapovima nabrajaju šta je onaj koji se krsti odstrelio, šta je skrivio i onda te simbolično istuku - prepričala nam je sagovornica ritual kojim se postaje lovac.

Nakon godinu dana u Lovačkom društvu i tokom društvenih lovova, odstrelila je još nekoliko fazana i zečeva, od čijeg mesa često pravi i određene specijalitete. Sa suprugom i decom, Tatjana živi u Veri i uspeva da uskladi obaveze s hobijem.

– Gledam da se pripremim na vreme, jer je dobra organizacija pola posla. Veče pre lova, skuvam i pripremim sve što treba za decu. Naravno, tu je i dosta opreme koja treba da se pripremi. Puška mora da bude čista, municija spakovana, kao i višeslojna odeća, u slučaju hladnoće. Dolazim kod tate, gde me čeka moj pas koji je tamo za vreme lovne sezone, obuvamo čizme i krećemo u lov – prepričala nam je jedan lovni dan Tatjana.

Osim što je lov, priroda i šetnja odmaknu od ubrzanog načina života, kao dodatne pozitivne stvari u lovstvu navela je brigu o divljači, postavljanje hrane hrane i vode, vođenje računa o broju štetočina, spašavanje divljači u slučaju poplava, požara i slično.