Specijalni sud u Beogradu po drugi je put za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije četvoricu pripadnika Službe državne bezbednosti osudio na ukupno sto godina zatvora, i to nekadašnjeg šefa SDB-a Radomira Markovića i šefa beogradskog SDB-a Milana Radonjića na po 30 godina, a Ratka Romića i Miroslava Kuraka na po 20 godina zatvora. Međutim, i dalje ne možemo staviti tačku na ovaj slučaj. Nismo saznali ni ko je pucao, ni ko je naredio ubistvo uglednog novinara i izdavača listova Nedeljni telegraf, Dnevni telegraf i Evropljanin koji je likvidiran 11. aprila 1999. ispred zgrade u kojoj je živeo, i to sa 17 metaka ispaljenih u leđa, iako nije ni javna tajna da je reč o bračnom paru Milošević-Marković. Postoji i strepnja da Apelacioni sud, koji je u septembru 2020. ukinuo prvu presudu pripadnicima SDB-a, u konačnoj odluci preinači sadašnju presudu. Ali do odluke Apelacionog suda – kojom će se, ako ništa drugo, bar na suđenje staviti tačka – čekaće se još nekoliko meseci. U međuvremenu, da vidimo šta imamo nakon druge prvostepene presude, kojom su nakon 13 meseci stvari vraćene na početak. Sudsko veće je bukvalno prepisalo prvu presudu, uključujući i deo presude zbog koje je prethodna ukinuta. Naime, u optužnici je kao neposredni izvršioc naveden Kurak. No partnerka Slavka Ćuruvije, Branka Prpa, koja je bila prisutna tokom ubistva, u više je navrata svedočila da ubica po opisu nije bio ni sličan Kuraku. Stoga je u presudi kao izvršioc uvedeno "N.N. lice", na šta su se žalili i okrivljeni i Tužilaštvo, pa je Apelacioni sud presudu ukinuo zbog povrede postupka i prekoračenja optužnice. Ostaje da se vidi šta će biti nakon ove presude.

Ovakva je presuda za predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Željka Bodrožića, ono što je i očekivao.

- Očekivao sam da sud potvrdi odluku i da izrekne kazne koje su najviše što se moglo izvući iz optužnice koja nije zaokružena iz mnogo razloga, pre svega zbog dvodecenijske opstrukcije i zametanja tragova, ali i velikog uticaja koji i dalje imaju ljudi iz senke, bolje rečeno, zaslužni udbaši. Iz činjenice da pojedine segmente ovog zločina i dalje prekriva tama izvire i bojazan svih nas koji navijamo da slučaj dobije konačan sudski epilog, bojazan da Apelacioni sud preinači odluku i možda smanji kazne osuđenim saizvršiocima i podstrekačima – kaže Bodrožić za Novosti.

Podsetimo, kad je Apelacioni sud postupak vratio na početak, novinarska udruženja su bila razočarana. Sada već brojimo više od 22 i pol godine od ubistva, sa još uvek neizvesnom završnicom. Ali kakva god da bude, sama presuda neće uticati na poboljšanje stanja i veću sigurnost novinara.

- Presuda, nažalost, neće uticati na bolji položaj novinara. Naprotiv. Ovako duga istraga i sudski postupak, a i drugi slučajevi pred sudom u kojima su oštećeni novinari, samo ohrabruju potencijalne napadače. Ovde ne možemo nakon dve decenije da pravosnažno osudimo ubice novinara, pa kako onda da očekujemo da će neki nasilnici ili huškači trpeti zakonske konsekvence zbog napada ili pretnji upućenih novinarima? Uz sve to, na vlasti su ljudi koji su raspirivali rat devedesetih, a i neki i učestvovali, makar nasumice ispaljujući rafale i plotune na Sarajevo sa okolnih brda, i njihovi ludački pogledi na svet, sada upakovani u celofane i folije, iznova nam zagađuju život i stvaraju preduslove za nove podele i sukobe. U takvom ambijentu nezavisni novinari su ponovo neprijatelji države i srpstva, i sve je više nas koji imamo pravo da strahujemo za svoju bezbednost, a o normalnim uslovima za rad da i ne govorimo – govori Bodrožić.

U aprilu 2013. Novosti su objavile intervju sa Jovom Ćuruvijom, sad već pokojnim bratom Slavka Ćuruvije. Postavili smo i pitanje o odgovornosti "državnog vrha" koji čine isti ljudi kao i danas, sa akcentom na Aleksandra Vučića, koji je u vreme ubistva bio ministar informisanja.

- Ne očekujem da će Komisija (za istraživanje ubistva novinara) otkriti nalogodavce. Verujem u njihovu želju da dođu do kraja, ali doći će do zida koji opet čine tajne službe. To je moja pretpostavka. Srbiju danas vode sluge Miloševića i Šešelja. Kada smo to sebi dozvolili, kako mogu da pomislim da će taj vrh države da izvede pred lice pravde naručioce Slavkovog ubistva – zapitao se tada Jovo Ćuruvija.

Osam godina posle i devet godina od početka suđenja možemo zaključiti slučaj, kakva god bila odluka Apelacionog suda. I okrenuti se budućnosti. Sa orozom za vratom i pitanjem "Ko je sledeći?"