Četvorica pripadnika Državne bezbednosti (DB), institucije koja je kroz svoju mračnu istoriju menjala imena, ali ne i namenu, prošlog su petka osuđena na ukupno sto godina zatvora zbog ubistva novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. Nekadašnji šef DB-a Radomir Marković pred beogradskim Specijalnim sudom osuđen je na 30 godina za poticanje na teško ubistvo. Bivši šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić također je osuđen na 30 godina zatvora kao suučesnik u teškom ubistvu, dok su pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak zbog istog krivičnog dela osuđeni na po 20 godina, s tim da je Kurak u bekstvu. Reč je o prvostepenoj presudi, pri čemu se ne zna ko je neposredni izvršilac, iako je za to do presude bio optužen Kurak, a još manje ko je naručilac.

Država je angažovala praktično ceo svoj aparat da bi se obračunala sa Ćuruvijom. Pritom mislim na policiju, sudove, tužioce i medije. Svi oni snose odgovornost – kaže novinar Perica Gunjić

- Važno je da su kažnjeni ubice i nalogodavac, ali ipak… Moja očekivanja su izneverena jer samo suđenje nismo iskoristili da otkrijemo mehanizam koji je doveo do situacije da se u jednoj državi kaže ‘ubijte novinare’ i da se to sprovede. Da li su Slobodan Milošević ili Mirjana Marković naredili ubisto je važno, ali ne i najvažnije. Najvažnije je da mnogi ljudi, koji su direktno ili indirektno učestvovali u pripremi ubistva i u pritisku na svedoke, i dandanas rade svoj posao. Posledica toga je da 20 godina nakon ubistva imamo sličan slučaj paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, gde je izvesno da je država umešana u taj slučaj - rekao je po izricanju presude Vukašin Obradović, bivši predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije i nekadašnji član Komisije za istragu ubistava novinara.

Taj kontinuitet broji skoro tri decenije. Podsetimo da su pre Ćuruvije ubijeni novinari Milan Pantić i Dada Vujasinović, kao i političar Ivan Stambolić, a kasnije Zoran Đinđić i Oliver Ivanović. To su samo najzvučnija imena pokojnika iza čijih ubistava stoji DB, koji nije prezao da ubije i pripadnike iz sopstvenih redova ako su se kojim slučajem odlučili na ‘soliranje’, poput Momira Gavrilovića koji je ubijen 2001. zbog navodnih saznanja o ubistvu Ćuruvije.

Perica Gunjić, glavni urednik sajta Cenzolovka iza kog stoji fondacija ‘Slavko Ćuruvija’, ističe da se već nakon ubistva Ćuruvije videlo da nema ozbiljne istrage jer ona prvih godinu i po nije ni postojala.

- Onda su navodno saznali posle godinu i po dana da je tajna služba pratila Ćuruviju neposredno pre ubistva, a onda su skoro dve godine kasnije uzeli izjave od ljudi koji su ga pratili. Tada je bilo konkretnijih svedočenja, ali sud ih nije uzimao u obzir jer su data u svojstvu građana.

Gunjić je donekle zadovoljan presudom jer je ranije bio pesimista. Sve je, kako kaže, govorilo da će pripadnici DB-a biti oslobođeni.

- Imali su sve vreme ovog sveta da rade sa dokazima što god žele, da zastrašuju svedoke, da kreiraju stvarnost kako su je kreirali 1990-ih i biće malo čudo ako ova presuda opstane - smatra Gunjić.

Kako je utvrdio beogradski Specijalni sud, najviše zahvaljujući svedočenju historičarke Branke Prpe, koja je bila prisutna u trenutku ubistva Ćuruvije, Miroslav Kurak oslobođen je odgovornosti da je bio izvršilac ubistva pa je tako uvedeno NN lice kao neko ko je potegao obarač.

- Osoba koju sam ja identifikovala je ubijena odmah posle 5. oktobra. Ne znam kako da optužite mrtvog čoveka. To je bila ekipa koja je servisirala ubistvo i tu su nalogodavci u organizacijskom smislu. Ono što je za mene nepodnošljivo je da u svakom sudskom procesu gde se sudi za teško krivično delo ubistva imamo jedno pitanje koje se zove motiv. Šta je bio motiv tih ljudi da ubiju Slavka Ćuruviju? Ne da nema odgovora, nego nema ni pitanja šta je bio motiv - kaže Branka Prpa, koja ne deli zadovoljstvo činjenicom da su operativci DB-a osuđeni, a da pritom nije bilo reči o političkoj odgovornosti, baš kao i u slučaju ubistva Đinđića.

- Pa nećete mi reći da Zvezdan Jovanović (osuđen kao ubica Zorana Đinđića, op. a.) nije imao preča posla nego je došao i tek tako ubio premijera Srbije? To je ta somnabulija u kojoj funkcionišu državna ubistva, a nema nalogodavaca. Sad, koja država? Pa Vučić je svojevremeno rekao da su to državna ubistva. Samo je zaboravio da je u to vreme on bio država, odnosno ministar informisanja, baš kao i Tomislav Nikolić koji je javno izjavio da mu nije žao što je Ćuruvija ubijen. Kad ti ubiju novinara, ti bi kao ministar trebao reći: ‘Podnosim ostavku. Ovo je strašno.’ Međutim, on je kao državni činovnik optužio državu.

Da je Sud prihvatio predlog tužilaštva da se saslušaju vodeći političari iz tog doba, koji su igrom slučaja i danas na visokim funkcijama, možda bi stvari bile drugačije. Ali samo možda. Gunjić podseća da je sudsko veće prekidalo jednog od bitnih svedoka, koji je u prvih godinu i po vodio svoju istragu. Reč je o inspektoru Draganu Kecmanu, kom nije dozvoljeno da iznese svoja saznanja. A kako bi bilo sa Vučićem i ostalima, možemo samo pretpostaviti.

- Oni su amnestirani bez naše volje i bez volje žrtava od bilo kakve odgovornosti - iskreno će Branka Prpa.

Ona podseća da je ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa bilo epilog progona koji je trajao od oktobra 1998. do marta 1999., kad je Ćuruvija osuđen na šest meseci zatvora sa još dvojicom svojih novinara.

- Nikad, ni u istražnom, policijskom, ni tužilačkom procesu Vučić nije pozvan ni na informativni razgovor. Prema tome, ne mora čovek da razmišlja o teoriji zavere, ali mora o dogovornoj amnestiji onih koji su u tome participirali - kaže Branka Prpa.

Kad sagledamo sva ta ubistva, barem ona procesuirana, ispada da je sve organizovao DB.

- Valjda ljudi iz DB-a nakon svega treba da razmisle trebaju li da izvrše baš sve naloge svojih pretpostavljenih političara. Sad su kao završili tu priču, a ni kod Stambolića ni kod Đinđića ni kod Ćuruvije ih u stvari nisu ni otvorili - smatra Prpa i dodaje da je pored pritisaka na medije i slobodu govora jedna od užasniji pojava u Srbiji sudstvo koje je u potpunosti kontrolisano.

Sa druge strane, neosporna je činjenica da su prvi konkretni koraci u istrazi, a evo, konačno i u sudskom procesu učinjeni u vreme vladavine Aleksandra Vučića. Oni koji su tu priliku propustili pre njega jer nisu želeli da se obračunavaju sa ‘mangupima’ u svojim redovima nemaju pravo na kritiku. A Vučić? Magbetovsko je to pranje savesti, kaže nam Branka Prpa.

- On ima jako ozbiljnu prošlost, ne kao ona kad praviš gluposti sa 20 godina pa se brzo zaboravi. Vlast, čiji je bio deo, donela je Zakon o javnom informisanju, a na osnovu tog zakona se proganjalo Ćuruviju i novinare. Progoni novinara su nastavljeni i nakon ubistva, pa mora biti da nešto zna - smatra Prpa.

Odgovornost Vučića i njegovo pranje savesti pokušao je sagledati i Perica Gunjić, koji ističe da bi bilo neophodno da se kaže konačno kakva je bila uloga ljudi iz vlasti u vreme ubistva Slavka Ćuruvije.

- Vučić je bio ministar informisanja i on je apsolutno odgovoran za stradanje Dnevnog telegrafa jer je država uradila sve da uništi te dnevne novine i sve što je Ćuruvija radio. Država je tada angažovala praktično ceo svoj aparat da bi se obračunala sa jednim čovekom i njegovim novinama, a na kraju i novinarima. Pritom mislim na tajnu i javnu policiju, na finansijsku policiju, sudove, tužioce, na medije koji su bili pod kontrolom države… Svi oni snose odgovornost - ističe Gunjić, koji pored Vučića navodi i urednike medija ‘koji su pripremali teren za ubistvo’.

Prema njegovim tvrdnjama, reč je o Đorđu Matiću koji je u to vreme bio urednik Ekspresa, Hadži Draganu Antiću koji je bio urednik Politike i Miroslavu Markoviću, potpisniku teksta ‘Ćuruvija dočekao bombe’ koji je definitivno bila neka vrsta najave onoga što je usledilo.

- Oni su pokušali da takvu stvar na neki način opravdaju. Sve to je deo priče o ogromnoj odgovornosti. Da li je Vučić imao neku ulogu, ne znam. Znam da je 2012. pokazao izvesnu volju da se slučaj reši. On je danas na prvom stepenu donekle rešen i ako je Vučić doprineo tome da na neki način pogura celu priču i da se odgovorni osude, onda OK. Ali to definitivno nije dovoljno - zaključuje Perica Gunjić.