Ideja je bila da se na Međunarodni dan borbe protiv fašizma, 9. novembra, okupe građani koji još uvek cene taj datum, pa da zajedno sa inicijatorima skupa, Inicijativom mladih za ljudska prava (YIHR) , pomognu ili barem prisustvuju uklanjanju murala sa likom Ratka Mladića, osuđenog ratnog zločinca za genocid u Srebrenici, sa zida jedne beogradske, vračarske ulice. Dogovoreno je sve bilo i sa stanarima, koji nisu želeli taj mural na svom zidu, ali Srbija bi verovatno bila daleko normalnija država da se slušaju ljudi, ali i da ti ljudi izvrše i neki jači pritisak na one koji njih predstavljaju i koji bi trebalo da ih brane.
Kako to nije slučaj onda je MUP, sa Aleksandrom Vulinom na čelu zabranio skup uz sledeće objašnjenje da bi "ovakav vid okupljanja mogao dovesti do ugrožavanja bezbednosti građana i njihove imovine, jer postoji realna mogućnost da bi pored učesnika skupa moglo doći i do okupljanja većeg broja drugih lica, koja bi svojim prisustvom izrazila protivljenje i negodovanje održavanju ovakvog javnog okupljanja. Takođe je utvrđeno i da postoji opasnost od međusobnog fizičkog sukoba i narušavanja javnog reda i mira."
Demonstranti su se ipak okupili, a policija je uredovala protiv njih. Zbog gađanja murala jajima privedene su aktivistkinja Aida Ćorović i umetnica Jelena Jaćimović. Marko Milosavljević, iz Inicijative mladih za ljudska prava kaže za Novosti da ovu zabranu treba videti kao opasnu, ali privremenu meru koju MUP je izrekao. Zbog ove odluke žalili su se Upravnom sudu, te su pokrenuli postupak protiv MUP Srbije jer misle da su prekršeni i Ustav Srbije i Zakon o javnom okupljanju, ali i Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Milosavljević za Novosti kaže da je "skup je zabranjen jer je njegova namena bila da obeleži 9. novembar, Dan borbe protiv fašizma tako što će se ukloniti jedan mural osuđenom ratnom zločincu" i dodaje da se zabranom dobio novi spomenik Ratku Mladiću. A u njegovu zaštitu, ističe on, stale su i državne i paradržavne grupe "koji su čuvari zločinačke baštine".
- Da bi tu baštinu nekako razdružili potreban je jasan odgovor i nekih političkih partija koji ovog puta nedostaju kao i međunarodne zajednice. Videli smo da je do izmene Krivičnog zakonika u BiH došlo tako što je visoki predstavnik prvo obišao gradove po BiH i video murale posvećene Ratku Mladiću. Mislim da je jasno da je ovo posledica godinama unazad velike glorifikacije osuđenih ratnih zločinaca koje mora da se prekine što pre, zaključuje naš sagovornik. Ono što, od samog početka, mnogima bode oči i što se mnogi pitaju je zašto se uopšte sličan skup prijavljivao i zašto mural jednostavno nije uklonjen ili unakažen. Nacrtan je krajem jula, a u ova četiri meseca skoro desetak puta je "preuređivan" i svaki put je vraćan u prvobitno stanje. Milosavljević je objasnio da je to što je zaštićen posebnim slojem. "Potrebno je nekoliko sati da bi neko tehničko osoblje to uklonilo i da bi se naslikao neki drugi crtež. Sve to traje više od tri sata, ali nam je potrebna dozvola, odnosno da nam potvrdu daju i sami stanari. Ali oni su pre toga već iskomunicirali sve i dobili nalog od Komunalne policije, javnog organa ove zemlje da se mural ukloni. Međutim, onda su razna javna preduzeća taj posao odbila, takođe su i neka privatna preduzeća odbila i na kraju, uz ovu zabranu, mi nismo mogli to da izvedemo. Mi ćemo naći alternativne načine kako ćemo to nastaviti da radimo, ne samo u Beogradu, nego i drugim gradovima, a pravnim sredstvima ćemo se boriti da dokažemo da je ovo bila protivzakonita i neustavna zabrana.", zaključio je Milosavljević.
Dodaćemo ovde još jednu rečenicu Aleksandra Vulina, koju je izrekao prilikom izricanja zabrane - "Beograd je grad antifašista i pobednika i niko to svojom zlobom neće promeniti. Skup je zabranjen."
Na dan obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv fašizma, premijerka Srbije, Ana Brnabić, u toplom okruženju Narodnog pozorišta je rekla da "smo u obavezi da opominjemo, da tražimo i obezbedimo mir ne samo za nas već za ceo ovaj prostor i drago mi je sto smo mi u Srbiji promoteri novog pristupa budućnosti ... i što ne stideći se onoga što smo preživeli imamo snage da svima pružimo ruku, da pozovemo na razum i saradnju i na one slobode koje moraju da budu iste za sve."
Negde u tom trenutku, iz pritvora su puštene Jelena Jaćimović i Aida Ćorović. Policija je grubom primenom sile, privela dve aktivistkinje i tako odbranila lik čoveka koji je odgovoran za najteže ratne zločine počinjene u Evropi od Drugog svetskog rata.
Mural je ipak uništen u noći s utorka na sredu. Na njega je kantu bele boje izlio Đorđo Žujović iz Socijaldemokratske partije Srbije koji je za medije potvrdio da je on bacio vapno. Kazao je da je njegova civilizacijska dužnost bila da uništi mural posvećen Ratku Mladiću jer se njime baca ljaga na sve građane. Rekao je i da je ispred murala zatekao čoveka za kojeg pretpostavlja da je pripadnik jedne desničarske organizacije te da mu je taj čovek pretio, govoreći da zna ko je i da će ga pronaći.
"Mural s likom Mladića predstavlja ljagu na obrazu svakog građanina Srbije, bez obzira na to kojem narodu pripadao, koje je vere ili političke orijentacije. Svi oni koji se trude braniti taj mural čine medveđu uslugu svima nama", objašnjava Žujović, koji ističe da njegov potez predstavlja civilizacijski čin.
"Ovo što sam uradio smatram normalnim, ljudskim činom. Pružam podršku svakome ko svojim aktivnostima pokazuje da mu je ipak stalo do borbe za normalno društvo", rekao je Zujović.
