"Prvi put posle niza godina, u našoj školi neće biti verskih obreda 27. januara jer su dobili mene za direktora. Ako budem smenjena zbog toga, eto koraka napred za našu lepu Srbiju", objavila je Olivera Marjanović, direktorka Osnovne škole Aleksa Šantić iz Sečnja, mesta u blizini Zrenjanina, u Facebook-grupi Ateisti Srbije. Svetog Savu se, naime, smatra "ocem srpske kulture" te prosvetiteljem, pa se na praznik službeno nazvan "Sveti Sava – Dan duhovnosti" tradicionalno slave i školske slave. Direktorkino objašnjenje za zabranu verskih obreda bilo je jednostavno. Pozvala se na član 11. Ustava Srbije koji kaže da moramo da odvojimo školu od crkve. U školu mogu da idu i katolici, i muslimani i sve vere, kao i ateisti. "I zato u školi nikoga ne smemo da primoravamo da prisustvuje tuđim verskim obredima", objasnila je medijima. Reakcija javnosti bila je burna, a stvorena je atmosfera linča nakon čega se direktorka povukla iz javnosti. Proslava se održala kao i prethodnih godina, ali bez prisustva direktorke. Ministar prosvete Branko Ružić, kadar Socijalističke partije Srbije, oštro je kritikovao Marjanović rečima da je obeležavanje školske slave Svetog Save uz sveštenika i seču slavskog kolača "elementarno pravo" koje verujući građani mogu da iskoriste.

"Naravno da postoje ljudi koji su ateisti, poput dotične direktorke, ali to ni na koji način ne znači da kada ste direktor, u skladu sa onom krilaticom 'država to sam ja', to nije tako. Ustav sve ovo dozvoljava, bez obzira na to što su crkva i država odvojene", komentarisao je Ružić.

Istoričar Vladimir Veljković ističe za Novosti da se sekularnost države na sve moguće načine izigrava i da su u praksi na snazi različiti vidovi procesa desekularizacije.

- Srpska pravoslavna crkva u poslednje se četiri decenije postepeno vraćala u politički život, ali je njena politička uloga kodifikovana 2006. donošenjem Zakona o crkvama i verskim zajednicama. U tom zakonu se u članu 11. stav dva kaže da SPC ima izuzetnu istorijsku, državotvornu i civilizacijsku ulogu u oblikovanju, očuvanju i razvijanju identiteta srpskog naroda. Time je i formalno pravno SPC-u dat ogroman simbolički monopol u političkom i kulturnom pogledu, koji sada sve više postaje i faktički, jer se na crkvu sve više politički računa. Bilo da je u pitanju režim, bilo da su u pitanju stranke koje su trenutno u opoziciji - naglašava Veljković.

Pitanje je šta se zapravo slavi, ističe Dušan Blagojević, profesor srpskog jezika i književnosti iz Lebana nedaleko Leskovca. Da li se radi o prosvetiteljskoj misiji Svetoga Save ili svetkovanju sveca?

- Ako je Dan duhovnosti, ne vidim prostor za crkvene obrede, ako se praznuje svetac, onda je ozbiljan oblik diskriminacije, i upliv crkve u obrazovne ustanove u jednoj sekularnoj državi - kaže on.

Populizam je za njega ključni pojam, ali i sveopšte pristajanje, odnosno odsustvo nepristajanja, od univerzitetskih profesora do nastavnika u osnovnim i srednjim školama. Feministički kulturni centar BEFEM podseća da su na mig crkve povlačeni udžbenici iz škole, da je v. d. direktor Službenog glasnika, a bivši ministar prosvete Mladen Šarčević najavio izdavanje nacionalnih udžbenika, za čiju je izradu pomoć ponudio patrijarh Porfirije. Blagojević ističe da je sve to suprotno reformi obrazovanja koja se sprovodi u Srbiji.

- Ne mislim da postoji jasan plan, već se radi stihijski, da ne kažem u naletu nekakvih "spasiteljskih ideja", a to jeste problematično. Sam koncept nacionalnih udžbenika suprotstavljen je Strategiji obrazovanja i vaspitanja do 2030. Ako pogledamo misiju, viziju i ciljeve Strategije, videćemo da je ozbiljan raskorak u odnosu na nacionalističku ideju koja se pokušava nasilno ugurati - dodaje on.

Kampanja SPC-a protiv prava LGBTQ+ građana, menjanje udžbenika biologije u delu u kom se govori o rodnom identitetu, a gde se spominju i transrodne osobe, za Veljkovića je znak da će se crkvi sve više prepuštati javni prostor. SPC je režimu Aleksandra Vučića potreban.

- Potrebe su sledeće: eventualni dogovor sa Prištinom, koji bi značio da Srbija priznaje Kosovo, biće kompenzovan sve snažnijom identitetskom, odnosno nacionalističkom politikom na unutrašnjem planu. U tom je procesu SPC od presudne važnosti, jer kao što piše u zakonu, SPC-u su data ovlašćenja da motri na to ko jeste, a ko nije dobar Srbin. E sada, postoji opasnost da i Vučić od strane SPC-a bude proglašen za lošeg Srbina i izdajnika. Međutim, kako bi smanjio tu mogućnost, Vučić će biti primoran da SPC-u prepušta sve više prostora u javnom životu i to se na neki način već dešava, zaključuje naš sagovornik.