U svega dva dana trojicu studenata novosadskog univerziteta, dvojicu usred bela dana, a jednog noću, usred kampusa, susreli su nepoznati batinaši i uz pomoć boksera i štangi naneli im teške telesne povrede. Za prvu dvojicu se možda ne bi ni čulo, ili se barem toliko ne bi pričalo o njihovom slučaju, iako su napadnuti po danu odmah do Filozofskog fakulteta, da već naredni dan nije napadnut treći student, koji je aktivista i jedan od organizatora protesta ‘1 od 5 miliona’ pa su se podigli i opozicionari. Već naredni dan organizovan je i protest protiv prebijanja trojice studenata. Deo profesora je organizovao peticiju protiv prebijanja sa željom da se nađu počinioci i nalogodavci, kako bi na taj način sprečili pojavu sličnih događaja. Ali najveći deo je ćutao. Slično je i sa studentima.

Marko Đelević i Mihajlo Nikolić su aktivisti Združene akcije ‘Krov nad glavom’ koja se bori protiv nasilnih deložacija. Đelević nam je ukratko opisao kako je to izgledalo.

- Napali su nas bez upozorenja. Prišli su nam maskirani ljudi, do grla zakopčani u trenerkama na 30 stepeni, sa kačketima na glavama. Napali su nas bokserima, palicama, šipkama. To su ljudi koji su mnogo snažniji od nas. I bez oružja bi nas savladali, ali koristili su oružje - objašnjava nam.

Za razliku od njih, Dejan Bagarić je napadnut noću, nakon još jednog u nizu protesta i opet, za razliku od njih, on se ne seća ničega.

- Apsolutno se ne sećam događaja. Doživeo sam amneziju, nisam se sećao čitavog dana. Tek kasnije sa ljudima sam sklapao kockice do momenta kad sam se vratio sa protesta u dom. Znam da sam u pola deset izašao iz doma i poslao poruku da krećem, a oko deset sam poslao glasovnu poruku da sam pretučen - kaže Bagarić.

U startu su za ove napade optužili nešto što se naziva Srpska desnica i što se predstavlja političkom strankom, čiji pripadnici su sebe dobrovoljno kandidovali za neku vrstu civilne policije. Organizovan je i protest u kampusu, istina ne nešto mnogobrojan, ali pritisci su donekle urodili plodom jer je uhapšena jedna osoba osumnjičena da je u oba slučaja učestvovala. Međutim, puštena je nakon 48 sati iz pritvora i to kao zaštićeni svedok.

Dvojica aktivista Združene akcije uverena su da je on bio jedan od napadača, dok Bagarić sumnja da je bio prisutan i u vreme napada na njega.

- Ne bih da donosim zaključke. Voleo bih da policija i tužilaštvo urade posao pa da vidimo koji su im bili motivi. Činjenica je da je momak koji je priveden, a sad je u statusu svedoka, jedan ogromni 30-godišnjak iz Vrbasa. Nije on došao zato što mu je palo na pamet da bi mogao doći u Novi Sad da nekog pretuče. Ko ga je i iz kog razloga poslao, nadam se da ćemo otkriti uskoro - govori Bagarić.

Koliko god se nadao, Bagarić ipak ističe da ima beskrajno nepoverenje prema institucijama i dodaje da je nasilje postalo prihvatljiv oblik komunikacije.

- Ovakve situacije više ne iznenađuju. Novinaru je zapaljena kuća, žena je seksualno uznemiravana, gradonačelnik Subotice izjavio je da će nekome da čupa grkljan, čovek ubio ženu… To su postale svakodnevne vesti. Institucije ne reaguju na nasilje jer služe isključivo vladajućoj koaliciji da se bore za njene interese, a njihov interes nije da se nasilje zaustavi, već da eskalira. Tad mogu da okrive opoziciju kako izaziva nasilje, što inače i rade - ističe on.

Toj relativizaciji priključila se i Radio-televizija Vojvodine (RTV) koja je izveštavala prenoseći ne samo vest nego i promišljanje Kurira, lokalnog tabloida, koji je o ovim napadima pisao kao o sukobu desničarskih i levičarskih huligana, zbog čega je troje članova Programskog saveta RTV-a diglo glas.

- RTV se vratio u nešto što je bila opasna i tužna praksa devedesetih - pojašnjava nam svoj bunt Aleksandra Đurić Bosnić, jedna od članica Programskog saveta RTV-a.

Prišli su nam maskirani ljudi, do grla zakopčani u trenerkama na 30 stepeni, sa kačketima na glavama. Napali su nas bokserima, palicama, šipkama – kazao nam je Marko Đelević

- Paralelno sa kreiranjem jedne stvarnosti koja to nije, paralelno sa podrškom jednoj grupaciji, režimu, RTV je više puta jasno prekršio medijski zakon o javnim servisima. Više puta je prekršio i etički kodeks novinara. Prečesto je napravio neku vrstu svesne omaške. To je opasna praksa, posebno u momentu kad imamo nestabilnu situaciju u zemlji. Takav medijski inženjering znači ne samo dezinformaciju nego i huškanje javnosti, dakle podsticanje na mržnju, a ukoliko to i očekujemo od tabloida, mislim da je poslednje što možemo da očekujemo od javnih servisa - ističe Đurić Bosnić i dodaje da je RTV time obmanuo javnost i zloupotrebio jedan ovakav događaj.

Nemoguće je ne sagledavati ove napade i mlaku reakciju u svetlu napada na Borka Stefanovića, jednog od lidera Saveza za Srbiju, nakon čega se Srbijom počeo valjati talas protesta, čija je sudbina danas pod velikim znakom pitanja.

- Malo je drugačije kad vidite momke od 20 godina da su pretučeni. Drugačije se to u Novom Sadu percipira - kaže za Novosti Miran Pogačar, takođe aktivista Združene akcije, ali iz prikrajka dodaje da se ljudi polako privikavaju i na to, pa tako nakon svega nije bilo protesta kao nakon napada na Stefanovića.

- Napad na Borka se desio u određenoj situaciji kad su i u Francuskoj počeli protesti. Bila je povoljnija situacija. Postojao je taj neki razložan bes, negodovanje, ali artikulacija tog besa je bila katastrofalna i protest je utihnuo - dodaje Pogačar.

Marko Đelević, Mihajlo Nikolić i Miran Pogačar ističu da su i ranije doživljavali razne pretnje da će im dovesti batinaše i da će ih hapsiti i smatraju da je to niz koji je i doveo do stvarnog napada, ali takođe ne veruju da će javnost ikad saznati ko stoji iza svega.

U međuvremenu, Srpska desnica je podnela krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu protiv organizacije Združena akcija ‘Krov nad glavom’ i njihovog članstva zbog izazivanja panike i nereda.