Konoba Kod šjor Bepa na otoku Šolti. Za jednim od stolova side dida i njegov frend barba Tonino. Pridružija im se šjor Bepo, vlasnik konobe. Piju po šestu travaricu i ćakulaju. Već su masu zamantani od drinkanja. Za susidnim stololom side barba Franino i barba Zorzi i igraju na briškulu. Takođe piju po bilu bevandu. Ima još likova u konobi, al ko ih jebe.
ŠJOR BEPO: Ako ljevica glasa za Zokija, a desnica za Milanovića, ko će glasat za Plenkija i HDZ?
DIDA: Niko. U tome i je baza.
BARBA TONINO: Nula glasova. Adio mare.
DIDA: Odniće ih lipi đava.
BARBA TONINO: Savršena taktika.
ŠJOR BEPO: A ne znan, ljudi, nije mi to skroz kjaro…
DIDA: Gleaj, Bepo. Zoki i Milanović su učinili dogovor da Zoki napadne sliva, a Milanović zdesna. Tako da Plenkija opkole.
BARBA TONINO: Držaće ga u okruženju. Biće ka bakula u trapuli. Bereš?
ŠJOR BEPO: A ne baš…
DIDA: Aj reci, zašto bi iko glasa za Plenkija ako ljevičari znaju da je Zoki liviji od njega, a desničari da je Milanović desniji od njega? Bereš?
BARBA FRANINO (dobacujući sa susidnog stola): Samo su se partizani znali izvuć iz obruča. A Plenki se davni dana odreka partizana.
BARBA TONINO: Eto viš. Čak je i glupi Franino skužija stvar.
DIDA (okrećući se prema barba Franinu): Mozak mu se uključi jednon u dva miseca, al tajming je perfektan.
BARBA FRANINO: Jedite govna.
Šjor Bepo skuplja usta i duma. Onda naliva ekipi po travaricu u bićerine. Onda svi trgnu još po guc.
ŠJOR BEPO: Znači, Plenki sigurno gubi?
DIDA: Miljon posto.
BARBA TONINO: Bez greške.
ŠJOR BEPO: A ko onda dobiva? Zoki ili Milanović?
BARBA TONINO: E to je već drugo pitanje…
DIDA: To bi mogla bit mrtva trka…
BARBA TONINO: To ovisi o masu faktora…
ŠJOR BEPO: Kojih faktora?
DIDA: Za početak, ja bi reka da Zoki može više popit.
BARBA TONINO: Od Milanovića? Nema šanse!
DIDA: Oho, ti si mi jak u progmozama. Čoviče, pa Zokiju se tačno vidi da je cugaš inkredibile.
BARBA TONINO: A Milanoviću se ne vidi? Misliš da mu bezveze govore da se ponaša ka pijani desničar?
DIDA: Nemoj mi, Tonino, dizat živce. Zoki ka ljevičar more popit kišu isusovu bez da trepne.
BARBA TONINO (podižući kažimprst): Ajmo ovako. Tiš bit Zoki, a ja Milanović. Okej? Ondašmo sad uzet svaki po botilju crnoga i pobjeđuje oni koji je prvi isprazni. Okej?
(Rulja u konobi se umiri i ušuti. Namirisala je krv.)
DIDA: Uzalud se kurčiš, Milanoviću. Kad san zadnji put vježba, sašija san botilju crnoga za šest ipo minuti. I to bez da san se ispomaga sa sirom i slanin srdelama.
BARBA TONINO: Pivaj ti, pivaj, Zoki. Neš mene zastrašit sa tin lišin ljevičarskim brumama. Bačve pravde dolaze!
ŠJOR BEPO (obojici): Čekajte malo. Ako si ti Zoki, a ti Milanović, ko san onda ja?
DIDA: Ti si oni treći. Plenki.
BARBA TONINO: Znači, konobar. Ti donosiš piće i mičeš se sa političke scene.
DIDA: Jerbo smo te ja i Milanović satrali. Jel tako?
BARBA TONINO: Tako je, Zoki.
ŠJOR BEPO: Aha.
DIDA: Triba časno priznat poraz. I poslužit goste.
ŠJOR BEPO (ustajući sa katrige): Okej. Odo ja onda po dvi botilje, pa idemo na izbore.
BARBA FRANINO (dobacujući sa susidnog stola): Šta kaže ustavni sud o trošenju alkohola na demokrackim izborima?
DIDA I BARBA TONINO (uglas): Jedi govna, Franino.
Šjor Bepo izi đirom odgiba priko konobe do iza šanka. Sagne se da dovati dvi botilje crnoga.
BARBA TONINO: E al slušaj, Plenki. Nemoj da bi nan sad uvalija onu svoju splačinu od vina. Pa da posli ja i Zoki izbacimo dušu rigajući. Kapito?
DIDA: Tako je. Pije se ili vrhunski dingač ili ništa.
ŠJOR BEPO: Koji vrhunski dingač?
DIDA: Oni šta si ga spremija i reka daš ga svečano otvorit kad ti umre punica. Šta se sad praviš blesav? Prošle nedilje si se falija da ga čuvaš već deset godin, a punica nikako da krepucne.
BARBA TONINO: Ona će ionako skviknit posli tebe. To ti je amen.
ŠJOR BEPO (vraćajući se do stola, sa ozbiljnom facom): Za vašu imformaciju, momci, botilja dingača van je tries eura. Ne znan jel vi to sebi morete priuštit.
BARBA TONINO: Tries eura?! Bogte jeba!
ŠJOR BEPO: I to sa plaćanjen unaprid.
DIDA: Zašto unaprid?!
ŠJOR BEPO: Jel bi ja triba virovat dašte mi dat šolde kad budete pijani ka letve, a? Pa nisan pa s kruške, čoviče!
BARBA TONINO (vrteći glavom): Koji lihvar, jebate irud…
DIDA: Nemoš virovat. Oće se bogatit i na demokrackoj proceduri…
BARBA TONINO: To je tribalo zatuć još dok je bija beba…
DIDA: Ćaća mu je bija isti takvi…
ŠJOR BEPO: Pizdite vi, pizdite. Ne vatan se ja na te ješke.
BARBA TONINO (vadi iz žepa tries eura i daje ih šjor Bepu): Ko ga jebe! Ne ide se na izbore svaki dan!
DIDA (učini isto šta i barba Tonino): I ja kažen! Sloboda nema cine!
ŠJOR BEPO (brojeći šolde): Okej, ekipa. Iden ja onda u podrum po dvi botilje dingača. A vi se dotad malo zagrijavajte u kampanji. Ostalo je još pinku travarice u boci.
BARBA TONINO: Pa nemoj mi reć da si dingač zaključa u podrum?
ŠJOR BEPO: Ne, nego ću ga držat ovdi, da ga nađe punica…
Tri kvarta od ure kasnije. Dida i barba Tonino side za stolom i u nervozi lupkaju sa prstima. Boca travarice je prazna. Za susidnim stolom barba Franino i barba Zorzi igraju na trešetu. Ima još likova u konobi, al ko ih jebe.
DIDA: Mora se već odavno vratit, jebenga u glavu.
BARBA TONINO: Privršija je svaku miru. Nemoš se u današnje vrime ni na konobara oslonit.
DIDA (gledajući praznu bocu): Već je nestalo i goriva za kampanju.
BARBA TONINO: Možda je pa niza skale i slomija škinu?
DIDA: Nismo mi te sriće.
BARBA FRANINO (sa susidnog stola): Tili ste da van Bepo bude Plenki. I sad ga imate. I ulivo i udesno.
BARBA TONINO: Šta sa tin oš reć?
BARBA FRANINO: Oću reć da van je skupija svakon po tries eura, reka da ide u podrum po dingač i više ga nema.
DIDA: I šta to znači?
BARBA FRANINO: Znači da van je ukra izbore, cukunu.
Robi K. (IIIa)
Tekst je objavljen na portalu Peščanik
