U kolikoj su mjeri belomanastirski Srbi zainteresirani za rad VSNM-a i, posljedično, manjinske izbore?
Interes za manjinske izbore uglavnom je slab, kao i izlaznost. Šta se aktivnosti tiče, ljudi dođu na tematsku radionicu ili predavanje koje organizuje Veće, no to obično budu stariji; mlađi baš nisu zainteresovani. Po popisu stanovništva 2021. na belomanastirskom području živi više od 1.200 građana srpske nacionalnosti, ali među takve su uključeni i oni koji žive u inostranstvu ali im je ovde upisano prebivalište. I, naravski, starija populacija je brojnija od mlađe. Mladi su otišli u Irsku ili Nemačku, a stariji sa svojim penzijama, mada mizernima, nekako rešavaju osnovnu egzistenciju.
Rad naše zajednice vidljiv je kroz srpska udruženja koja deluju u Belom Manastiru. Nedavno smo tako obeležili stogodišnjicu optiranja Srba iz Mađarske, u povodu koje je održan veoma poučan okrugli sto sa nekoliko profesora-predavača. I njega su uglavnom popratili stariji, a na samu završnicu došlo je šezdesetak ljudi. Prvi smo put kao manjinska zajednica imali priliku da se uključimo u obeležavanje Dana Belog Manastira i to kroz program pod pokroviteljstvom gradskih vlasti. Pored toga, početkom novembra u Baranjskoj su se kući okupila naša društva iz tri županije – naše, Vukovarsko-sremske i Virovitičko-podravske – te nam kroz starinska jela prenela deo svojih tradicija.
Uz ostalo, predvodite Ansambl Čuvari tradicije baranjskih Srba?
Tako je, težište i polazište naših aktivnosti je očuvanje tradicije ljudi srpskog porekla iz Baranje i to prvenstveno kroz ovdašnje igre; iako repertoar oplemenjujemo drugim plesovima sa područja nekadašnje Jugoslavije, akcenat nam je na ovom prostoru. U Ansamblu ima različitih uzrasta, ali nam i tu fali mladosti koja očito nije previše zainteresovana za tradiciju. Ipak, članstvo čini i mlađa ekipa, deca iz baranjskog mesta Uglješ te određen broj mladih Belomanastiraca, tako da u radu ansambla učestvuju igrači od četiri-pet do 79 godina.
Bismo li mogli kazati da se Beli Manastir profilirao kao jedno od kulturnih središta Srba s istoka Hrvatske?
Šta se tiče Osječko-baranjske županije to svakako jesmo, ali se puno toga događa i u susednoj, Vukovarsko-sremskoj. Mogu da kažem da se maksimalno trudimo oplemeniti kulturni život ovde, a kao zajednica se uključujemo u gradske aktivnosti da bismo bili prepoznatljivi, u čemu nam vlasti daju veliku podršku. Deo kulturnih aktivnosti odvija se u Baranjskoj kući.
Kao Veće ne možemo sami da aplikujemo za neku kapitalnu donaciju ili projekat gradnje i obnove, ali možemo preko Srpskog kulturnog centra čiji smo upravitelji od lani, na osnovi gradskog rešenja: tako se javljamo na konkurse za kapitalne donacije ZVO-a, pa opremamo Centar da funkcioniše za sva udruženja koja rade u sklopu njega. Pored VSNM-a kao upravitelja, to su Čuvari tradicije baranjskih Srba, SKUD Jovan Lazić, Udruženje roditelja i dece Pčelica, Udruženje žena Dukat i Prosvetin pododbor. Svi imamo svoj raspored i dovoljno prostora, a VSNM kao krovno telo nastoji osigurati sve šta treba da SKC funkcioniše i da svi u njemu kvalitetno provodimo svoje programe.
A iskazuju li djeca i roditelji zanimanje za SNV-ov Program plus?
Pre nego šta je Program startao sa aktivnostima svi smo pomalo bili u strahu kako će ga se prihvatiti, no sada imamo više od pedesetero upisanih koji sa privolom svojih roditelja dolaze na aktivnosti triput sedmično: ima tu sadržaja za mališane predškolske dobi, ali i instrukcija iz matematike, informatike i robotike. U okviru muzičke kulture deca uče osnove sviranja sintesajzera i tambure, a u najavi je i harmonika. Deca su za sve to zainteresovana, posebno ona iz manjih mesta, za koju obezbeđujemo prevoz – njima je događaj čim sednu u autobus i otpute se iz svojih sela u kojima uglavnom nema za njih organizovanih aktivnosti. Pored toga, Program plus je posebno značajan kad se zna da je iz godine u godinu sve manje upisanih na nastavu po modelu C; jedina baranjska škola u kojoj se provodi nastava po modelu A je ona u Jagodnjaku. Naravno, sve je to posledica demografskog odrasta građana srpske nacionalnosti u Belom Manastiru i celoj Županiji.
