Ogromnom većinom poslanici Evropskog parlamenta, njih 538, usvojili su Izveštaj o napretku Srbije ka prijemu u EU (uz 69 glasova protiv i 79 uzdržanih). U samom izveštaju malo toga je pozitivno. Posebno bode oči to što su poslanici prethodno usvojili amandmane da se afere Jovanjica, Krušik, Telekom i Savamala istraže do kraja, kao i deo koji se odnosi na osudu napada na portal KRIK i organizaciju Crta, iako je Srpska napredna stranka preko Evropske narodne partije (EPP) pokušala da izdejstvuje da se ti delovi izbace. Izveštaj je stoga dočekan na nož od strane vlasti. U njemu se ukazuje i na nedostatak vladavine prava, slobode medija i govora, kao i na najnižu stopu usklađenosti u spoljnoj politici sa EU-om.
I do sada su ovo bile tačke sporenja, ali prvi put je to formulisano u jednom izveštaju EP-a. Na važnost ove činjenice ukazuje i Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), koji ističe da je u Srbiji "vladavina prava dovedena u pitanje do nivoa da je ugroženo i postojanje privatne svojine".
- Veliki problem je ustavni položaj pravosuđa i kaskanje u ustavnim reformama koje bi garantovale autonomiju sudskoj vlasti koja je sada pod kontrolom izvršne i zakonodavne. Na ovo je ukazano kroz stav da Srbija ne poštuje preporuke Komisije protiv korupcije (GRECO) u delu položaja sudija i tužilaca. U izveštaju se ukazuje na slabe rezultate u borbi protiv korupcije. Suma sumarum, poglavlja 23 i 24 su takozvana državna poglavlja. Bez njih nema države bazirane na vladavini prava, a bez toga nema članstva u EU-u jer ona prima samo takve države - kaže sociolog za Novosti.
Izveštaj osvetljava i problem slobode medija. Gavrilović kaže da se ona urušava, a da "mediji postaju sredstvo promocije i propagande lične vlasti Aleksandra Vučića i alat za etiketiranja džepova slobodne javnosti koji koriste svoje pravo da vlast kroz slobodno izgovorenu reč drže odgovornom". Iako će mnogi omalovažiti izveštaj, Gavrilović ističe da je njegov značaj ipak velik jer "stvara mnjenje o Srbiji kao kandidatu", te dodaje da EP ima način da utiče na evropski put Srbije.
Premijerka Ana Brnabić navela je da izveštaj nije istinit, a sam predsednik ga je okarakterisao kao "ogoljene laži".
- Reakcija iz Srbije je reakcije države koja je kandidat za članstvo bez šefa pregovaračkog tima. Vlast ne baštini vrednosti bitne za poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe, pravdu, slobode i bezbednost. Nadalje, vlast je reakcijama na izveštaj izazvala antievropsko raspoloženje kako bi se prikrili evidentni problemi. Možemo reći i da izveštaju nešto nedostaje. Mogao je da ima deo o korupciji borbe protiv korupcije. Izbor članova Veća Agencije za borbu protiv korupcije je sproveden u netransparentnoj proceduri. Vlada radi na tome da Savet za borbu protiv korupcije bude reformisan na način da u njega uđu predstavnici vlasti - ističe sagovornik Novosti.
Kao retka pozitivna stvar u izveštaju se navodi dijalog sa Prištinom, iako je on nakon kosovskih izbora pod znakom pitanja. Evropska budućnost Srbije je ipak u rukama njenih građana, napominje Gavrilović.
- Vlast koja ima nedemokratske obrise neće žuriti u EU. Rezultat je da umesto državnog ulaska Srbije u EU, onamo odlaze građani Srbije. Na ovaj način je stvoren ventil, a potencijal za promene u Srbiji se urušava. Srbija postaje mesto starih i bolesnih koji žive u korumpiranom sistemu. Takva Srbija će sve manje biti interesantna za EU kao član, a više kao "starački dom" kojem valja udeliti donacije - zaključuje sociolog.
