Praznik Preobraženja Gospodnjeg tradicionalno je proslavljen kod manastira Uspenja Presvete Bogorodice u Dalj planini gde se i ove godine okupio veliki broj vernika i predstavnika društveno-političkog života srpske zajednice na istoku Hrvatske. Svetom arhijerejskom liturgijom koja je održana na otvorenom načalstvovao je episkop Heruvim uz sasluženje sveštenika i đakona iz cele Eparhije osečkopoljske i baranjske i drugih eparhija.
- Ovo naše današnje sabranje jeste pravi primer toga da se kao narod preobražavamo blagodaću Svetog Duha, da činimo da budemo jedno u Hristu, a danas smo to. Danas smo ovde sabrani u jedinstvu vere, u jedinstvu našeg nacionalnog i duhovnog etosa da bismo osetili da smo narod svetosavski, svetokosovski i svetolazarski. Kao narod, jedino saborno i jednodušno kao što smo sabrani danas možemo da ostanemo i opstanemo na ovim prostorima – rekao je Heruvim obraćajući se okupljenima nakon liturgije i blagosiljanja slavskog kolača i grožđa. Na praznik Preobraženja Gospodnjeg upriličena je i svečanost rukopoloženja u čin đakona Dragana Ristanića, veroučitelja iz Trpinje.
Preobraženjski sabor u Svetouspenskom manastiru u Dalj planini počeo je 18. avgusta, u navečerje samog praznika, večernjim bogosluženjem sa petohlebnicom. Besedu je održao jerej Vukašin Bojić, prvi paroh daljski.
- Neka ovaj praznik preobrazi srca naša. Ljudi smo, slabi, ranjivi, ljutljivi, grešimo, ali je ljudski pokajati se, preobraziti se. Da se ne držimo forme kao mrtvog slova na papiru no suštine i da se neprestano preobražavamo do mere rasta visine Hristove. Sve zajedničko što radimo i gradimo, sve što je na dobrobit ljudi i vascele tvorevine Božje, neka se Preobraženjem Hristovim preobrazi – poručio je paroh Bojić.
Posle večernjeg bogosluženja upriličen je i kulturno-zabavni program u izvođenju Tamburaškog sastava “Dunavske zore” iz Borova, a za sav okupljeni narod pripremljena je posna praznična trpeza. U narodu se za Preobraženje vezuje smena godišnjih doba, a postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava pa se kaže da se preobražava “i voda i gora”.
