Kolumna
Đurđevdan
Uoči Đurđovudne i na sam Đurđevdan činilo se nešto što je oblikovalo i djetinjstvo i odrastanje, a oblikovalo se u uspomenu nezaboravnu i nepotrošivu. Kako da zaboravim svoga tetka Iljaza Kalčinića kad bi uzeo u naručje svoju malu kćer Mejru: ‘Ada, kaži babu nešto, ada Đurđevdane moj, ada i Đurđevdane i omaho moja!’