Ona učiteljica Smilja je nas rulju u razredu ispitivala gradivo iz poznavanja prirode i društva. Najprvo je ona prozvala onu Nelu Svinjogojstvo. Onda je uča Smilja nju pitala: ‘Nela, šta nam moš reć o sramotnoj, nepravednoj i neoprostivoj presudi Haškog suda protiv hrvackih odličnika i generala?’ Nela Svinjogojstvo je rekla: ‘Mogu reć da je ta presuda sramotna, nepravedna i neoprostiva!’ Uča je rekla: ‘Bravo Nela, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu tuljanicu Nivesku. Ona je nju pitala: ‘Niveska, da li po tvom mišljenju naše heroje i mučenike šta su osuđeni u Hagu tribamo smatrat našim herojima i mučenicima ili ratnim zločincima?’ Tuljanica Niveska je rekla: ‘Tribamo ih smatrat našim herojima i mučenicima!’ Uča je rekla: ‘Bravo Niveska, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Rina Sajlu. Ona je njega pitala: ‘Rino, šta ti misliš o teškoj neistini i neopisivoj kleveti da je hrvacki državni vrh planirao i proveo udruženi zločinački pothvat u susidnoj Bosni i Hercegovini?’ Rino Sajla je rekao: ‘Mislin da je to teška neistina i neopisiva kleveta!’ Uča je rekla: ‘Bravo Rino, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu balibanicu Lidiju. Ona je nju pitala: ‘Lidija, šta nam moš kazat o onim beštijama i odvratnim izdajničkim govnima koja se slažu sa sramotnom, nepravednom i neoprostivom presudom Haškog suda?’ Balibanica Lidija je rekla: ‘Mogu reć da su to beštije i odvratna izdajnička govna!’ Uča je rekla: ‘Bravo Lidija, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Kanu Štetu. Ona je njega pitala: ‘Kane, da li su hrabre oslobodilačke akcije hrvacke vojske u susidnoj Bosni i Hercegovini bile hrabre oslobodilačke akcije ili čin agresije?’ Kane Šteta je rekao: ‘Bile su hrabre oslobodilačke akcije!’ Uča je rekla: ‘Bravo Kane, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu pedericu Sandru. Ona je nju pitala: ‘Sandra, kako bi ti nazvala onu kravu i petokolonašicu Vesnu Pusić koja kaže da presuda u Hagu nije presuda protiv hrvackog naroda nego protiv grozne politike koja je vođena devedesetih?’ Pederica Sandra je rekla: ‘Nazvala bi je kravom i petokolonašicom!’ Uča je rekla: ‘Bravo Sandra, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja prozvala malu Teicu. Ona je nju pitala: ‘Teice, kako bi ti opisala neviđene izmišljotine i umobolne imsinuacije da su časni pripadnici hrvackih obrambenih snaga u susidnoj Bosni i Hercegovini otvarali logore za muslimane?’ Mala Teica je rekla: ‘Opisala bi ih ka neviđene izmišljotine i umobolne imsinuacije!’ Uča je rekla: ‘Bravo Teice, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja prozvala mog druga Dina. Ona je njega pitala: ‘Dino, šta se vidi iz presude Haškog suda koja je prepuna mržnje prema hrvackom narodu i hrvackoj državi?’ Dino je rekao: ‘Vidi se da je ona prepuna mržnje prema hrvackom narodu i hrvackoj državi!’ Uča je rekla: ‘Bravo Dino, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Bešu Tableta. Ona je njega pitala: ‘Bešo, kakav je po tvom mišljenju bija hrvacki velikan, genijalni ratnik, heroj i humanista general Praljak, kojeg je zločinački sud u Hagu osudija na dvajs godina zatvora?’ Bešo Tablet je rekao: ‘On je po mom mišljenju bija hrvacki velikan, genijalni ratnik, heroj i humanista!’ Uča je rekla: ‘Bravo Bešo, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Mišu Jumu. Ona je njega pitala: ‘Mišo, šta nam moš reć o stravičnoj laži i gnjusnoj obmani da je general Praljak naredija rušenje starog mosta u Mostaru?’ Mišo Juma je rekao: ‘Mogu reć da je to stravična laž i gnjusna obmana!’ Uča re rekla: ‘Bravo Mišo, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu degenicu Renči. Ona je nju pitala: ‘Renči, šta ti misliš o veličanstvenom i dostojamstvenom činu kada zastupnici u hrvackom saboru odaju počast osuđenom ratnom zločincu?’ Degenica Renči je rekla: ‘Mislin da je taj čin veličanstven i dostojamstven!’ Uča je rekla: ‘Bravo Renči, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Šeru Blajburgera. Ona je njega pitala: ‘Šera, kakav je bija pravedan, obrambeni i oslobodilački rat šta su ga Hrvati pod vodstvom Franje Tuđmana vodili u susidnoj Bosni i Hercegovini?’ Šera Blajburger je rekao: ‘Taj rat je bija pravedan, obrambeni i oslobodilački!’ Uča je rekla: ‘Bravo Šera, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja opet prozvala onu Nelu Svinjogojstvo. Ona je nju pitala: ‘Nela, za šta je general Praljak, hrabro položivši svoj život za hrvacki narod i hrvacku državu, hrabro položija svoj život u Hagu?’ Nela Svinjogojstvo je rekla: ‘Položija ga je za hrvatski narod i hrvacku državu!’ Uča je rekla: ‘Bravo Nela, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu tuljanicu Nivesku. Ona je nju pitala: ‘Niveska, kako bi ti nazvala neustrašivu i nadasve plemenitu odluku generala Praljka da će rađe popit otrov nego da popije dvajs godina robije?’ Tuljanica Niveska je rekla: ‘Nazvala bi je neustrašivom i nadasve plemenitom!’ Uča je rekla: ‘Bravo Niveska, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Rina Sajlu. Ona je njega pitala: ‘Rino, da li bi izrode koji ne misle da je presuda Haškog suda zločin protiv hrvackog naroda tribalo linčovat i razbit in pičke ili bi ih tribalo linčovat i razbit in pičke?’ Rino Sajla je rekao: ‘Tribalo bi ih linčovat i razbit in pičke!’ Uča je rekla: ‘Bravo Rino, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Kanu Štetu. Ona je njega pitala: ‘Kane, kakvo mora bit jedinstveno, istoznačno i nepodiljeno mišljenje svih Hrvata o domovinskom ratu?’ Kane Šteta je rekao: ‘Mora bit jedinstveno, istoznačno i nepodiljeno!’ Uča je rekla: ‘Bravo Kane, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu pedericu Sandru. Ona je nju pitala: ‘Sandra, kako bi ti nazvala slobodno, demokracko i istinoljubivo društvo u kojem svi misle ka jedan?’ Pederica Sandra je rekla: ‘Nazvala bi ga slobodnim, demokrackim i istinoljubivim!’ Uča je rekla: ‘Bravo Sandra, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja prozvala malu Teicu. Ona je nju pitala: ‘Teice, ako postoje takve proklete zviri, takvi mentalni bolesnici i takvi mrzitelji Hrvacke koji o presudi Haškog suda ne govore isto šta na televiziji nonstop govore Ivo Lučić, Ante Nazor i Višnja Starešina, kako bi ih ti opisala?’ Mala Teica je rekla: ‘Opisala bi ih ka proklete zviri, ka mentalne bolesnike i ka mrzitelje Hrvacke!’ Uča je rekla: ‘Bravo Teice, sidi!’
Onda je učiteljica Smilja prozvala mene. Ona je mene pitala: ‘Robi, kako se zove to kad cili hrvacki narod udruženo širi istinu o domovinskom ratu?’ Ja sam pomislijo: ‘Zove se udruženi zločinački pothvat!’ Samo nisam to rekao jer pošto sam čvrsto spavao.
Onda je učiteljica Smilja glasnije podviknila: ‘Alo, Robi, čuješ li ti mene? Ponoviću pitanje ako sidiš na ušima: kako se zove to kad cili hrvacki narod na čelu sa presjednicom i premijerom udruženo širi istinu o domovinskom ratu?’ Ja sam pomislijo: ‘Zove se udruženi zločinački pothvat!’ Samo nisam to rekao jer pošto sam čvrsto spavao.
Onda je učiteljica Smilja dreknila: ‘Robi! Jel mi ti to spavaš na satu, kretenčino jedna?! Pa ispaliću na ganglije, jebate irud! Cili razred je budniji nego ikad, a ti mirno hrčeš u zadnjoj klupi, pizdaliti materina!’ Ja nisam ništa rekao jer pošto sam čvrsto spavao. Samo onda je meni skriknilo isprid face: ‘Budi se više, čoviče, zakasnićeš u školu!’
To je bila moja moja mama šta je skriknila. Ja sam otvorijo oči i piljio sam u nju sa teškim ošamutom. Mama je pitala: ‘Šta si tako izneređen, sinak? Nemoj mi reć da si opet sanja da si crna ovca?’ Ja sam klimnijo sa glavom i brisao sam suzicu iz oka. Mama je rekla: ‘Ajme, jadničak moj! Ništa se ti ne brigaj, to ti je tako samo u snu!’ Onda je mama mene pomilkila po kosici. Ona je rekla: ‘Aj digni se sad, stvarno ćeš zakasnit! Mama ti je opeglala čistu bilu vunu! Idi je obuci i mrš u školu!’
Robi K. (IIIa)
Tekst prenosimo s Peščanika
