Srpsko društvo odustalo je od optimizma. Danas više ne vidim energiju na ulicama. Video sam je na protestima nakon strašnih ubistava u školi Ribnikar i u Mladenovcu: kao da se mogla seći u vazduhu, protestvovali su i stari i mladi, ima nas, strašna je situacija, ali videli su se ponovo osmesi nade. Ali to je prošlo, i to je nestalo, rekao je popularni beogradski televizijski humorist Zoran Kesić u emisiji Vide TV Zavidavanje by Lado Tomičić, koju možete gledati na ovoj poveznici.
Kesić je Tomičiću ispričao svoju tridesetogodišnju karijeru televizijskog novinara koji se sa svojom emisijom “24 minuta sa Zoranom Kesićem” prometnuo u jednog od najpopularnijih političkih satiričara Srbije i bivše Jugoslavije. Tomičić ga je opisao kao “hrabrog novinara koji svoju duhovitost i šarm koristi da gledateljstvu u Srbiji isporuči redovitu porciju kritičkog mišljenja”.
Kesić je u novinarstvo ušao 1994., a Beograd tih godina opisao je kao vrijeme “dobrih žurki, siromaštva i kiča bez svesti o strašnim stvarima koje su se dešavale par desetina ili stotina kilometara od Beograda”. “Bilo je nekih proplamsaja te svesti. Rambo Amadeus izađe na pozornicu u Sava centru i kaže: 'Jebite se, mi pevamo ovde dok bombe padaju na Dubrovnik'. Ali, to je bilo toliko retko da se iz ove pozicije čudim, pa malo i stidim, odusustvu te svesti u mom mladom biću od 18 godina”, kazao je Kesić.
Nakon Oluje u Hrvatskoj, 1995., “izbeglice u Beogradu nisu baš najljubaznije dočekane”. “Kao da je to bila neželjena masa ljudi, kilogrami živog mesa koje treba da sklonimo da ne ruše našu iluziju o uspešnosti i dominaciji, da nam ne kvare idilu. Postojala je svest da su ti ljudi ovde, ali hajde da ih ne gledamo. A danas se na njih pozivamo”, prisjetio se Kesić.
On je 5. oktobra 2000. snimao nasilno rušenje Miloševića s vlasti, pa je u emisiji prikazan kratki isječak te snimke na kojemu policajac puca na bager koji provaljuje u zgradu Radio televizije Srbije. “Ponosan sam na te snimke. Veliki dan bio je 5. oktobar. Danas se proglašava da smo se zajebali. Šta smo se zajebali? Šta, bilo bi bolje da je Sloba ostao? Treba još krvi, još poludelih, još sranja? Drago mi je što sam bio arhivator, ali ne bih voleo da se tako nešto ponovi”, kazao je Kesić.
Ponudio je i osobni pogled na današnje medije u Srbiji. “Postoje oni koji su PR služba vladajuće stranke, i oni koji se trude baviti svojim poslom, istinom. Najveći respekt imam za istraživačke medije Krik, Birn i Cins; od televizija N1 i NovaS, a od novina Danas, Vreme, Radar i Nedeljnik. Televizije Pink, Prva, B92 i Hepi su trovačnice, PR vladajuće stranke. Najveći problem na medijskoj sceni je to što najveći deo Srbije ne vidi nezavisne televizije, nego samo one pod palicom vlasti”, kazao je. Ali, dodaje, “ima da crpimo i da muzemo dok se ne promeni vlast, a kad se promeni vlast onda ćemo da muzemo te koji dođu na vlast. Mislim da je Srbiji svakako potrebna promena vlasti. Aman, zajahali, pa nikako da sjaše. Ajde, menjaj malo!”
