Mama je u primaćoj sidila na kauču. Tata je sidijo u hotelji. Ja sam sidijo na tapetiću i igrao sam se sa Ajronmenom. Na televiziji su pičile vjesti. Tata je rekao: ‘U, jebate! Izgleda da su ovi bolesnici skupili potpise za referendum!’ Mama je rekla: ‘Muku ti isukrstovu! Pa jel tim fašistima iko može stat na kraj?’ Ja sam pitao: ‘Kojin fašistima?’ Tata je odbrusijo: ‘Šta te briga!’ Mama je rekla: ‘Šta se ti mišaš!’ Tata je rekao: ‘Dok mama i tata pričaju, gledaj svoja posla!’
Ja sam začepenzi i nastavijo sam se igrat sa Ajronmenom. Mama je rekla: ‘Pa to je strašno, čoviče! Prođe li in ovo na referndumu, u Hrvackoj će se obespravit sve nacijonalne manjine!’ Tata je rekao: ‘Tačno! Manjinski zastupnici više neće smit glasat o najvažnijin stvarima!’ Mama je rekla: ‘O pičkaliin materina fašistička!’ Tata je rekao: ‘Zamisli ti sramote! Sabor će se dilit na one koji su Hrvati i na one koji su suvišni!’ Ja sam pitao: ‘Ko je suvišan?’ Mama je odbrusila: ‘Šta te briga!’ Tata je rekao: ‘Šta se ti mišaš!’ Mama je rekla: ‘Dok tata i mama pričaju, gledaj svoja posla!’
Ja sam zavida labrnju i nastavijo sam se igrat sa Ajronmenom. Tata je rekao: ‘Isti princip su imali Hitlerovi naciji sa Židovima! Počelo je sa smanjivanjem prava, a završilo u logorima!’ Mama je rekla: ‘Samo šta su ovima Židovi svi koji nisu Hrvati!’ Tata je rekao: ‘Jeba in ja mater nacističku! Oće da podile ljude na građane prvog i građane drugog reda!’ Mama je rekla: ‘Ja, majkemi, ne mogu ni zamislit takvu diskriminaciju!’ Ja sam pitao: ‘Šta je to diskriminacija?’ Tata je odbrusijo: ‘Šta te briga!’ Mama je rekla: ‘Šta se ti mišaš!’ Tata je rekao: ‘Dok mama i tata pričaju, gledaj svoja posla!’
Ja sam ušutijo i nastavijo sam se igrat sa Ajronmenom. Mama je rekla: ‘Koji to mora bit mrak u glavi, jebate irud, da sve koji nisu Hrvati tretiraš ka škovace!’ Tata je rekao: ‘Šta ka škovace, tretiraju ih ka zadnja govna! Ne bi se čudija da ih uskoro krenu hapsit ili upucavat!’ Mama je rekla: ‘Fašisti bi tili etnički čistu državu! A sve šta su za njih strani elementi mršnit napolje!’ Tata je rekao: ‘Naciji žive od mržnje prema strancima! To je teška patologija!’ Ja sam pitao: ‘Šta je to patologija?’ Mama je odbrusila: ‘Šta te briga!’ Tata je rekao: ‘Šta se ti mišaš!’ Mama je rekla: ‘Dok tata i mama pričaju, gledaj svoja posla!’
Ja sam zamuknijo i nastavijo sam se igrat sa Ajronmenom. Tata je rekao: ‘Al mi, normalni građani, stvarno više ovo ne bi smili trpit! Tribali bi izać na ulice i glasno tim fašistima poručit da odjebu!’ Mama je rekla: ‘Slažen se! Tribalo bi in reć: Dosta je bilo, gubo nacistička! Mi, normalni građani, nećemo van dozvolit da gazite druge i drugačije!’ Tata je rekao: ‘Slažen se! Tribalo bi in reć: Nema šanse sa van mi, normalni građani, dopustimo da samo Hrvate tretirate ka ljude! Svaki je ljucki život jednako vridan, bez obzira nacijonalnost, viroispovjest i boju kože!’ Mama je rekla: ‘Slažen se! Tribalo bi in reć: Gonite se u trokurac, fašisti! Mi, normalni građani, nećemo više ni sekunde trpit vašu ogavnu rasističku politiku!’ Ja sam pitao: ‘Šta je to rasistička politika?’ Tata je odbrusijo: ‘Šta te briga!’ Mama je rekla: ‘Šta se ti mišaš!’ Tata je rekao: ‘Dok mama i tata pričaju, gledaj svoja posla!’
Ja sam zašutijo i prekinijo sam se igrat sa Ajronmenom. Onda sam ja dignijo se sa tapetića i odgibao sam do police od regala. Onda sam ja sa police od regala uzeo telefon. Tata je mene pitao: ‘Šta to radiš?’ Ja sam rekao: ‘Idem časkom nazvat panduriju!’ Mami je uletila zbunjoza: ‘Zaštoš zvat policiju?’ Ja sam rekao: ‘Zato šta je hrvacka pandurija napucala dvoje dice!’ Tata je pitao: ‘Koje dice?’ Ja sam rekao: ‘Dvoje dice iz Iraka i Afganistana! Hrvacka murija je pucala u kombi šta je prevozija izbjeglice, a kombi je bija pun dice iz Iraka i Afganistana! Pa su jedan dječak i jedna djevojčica fasovali po metak u glavu!’ Tata je dignijo bradu i rekao je: ‘A jel… nisan za to čuja…’ Mama je rekla: ‘I meni je to skroz nepoznato…’ Ja sam rekao: ‘Kako van je nepoznato kad je maloprije bilo na vjestima?’
Tata je slegnijo sa ramenima i rekao je: ‘Ha, biće san se bija zamislija pa mi je promaklo…’ Mama je gledala u luster i rekla je: ‘I ja san bila dosta rastresena dok su išle vijesti…’ Tata je rekao: ‘Samo sam nešto priko uva čuja da je murija pucala u gume…’ Ja sam podviknijo: ‘Nisu dica bila u gumama! A zdimili su ih u glavu!’ Onda sam ja išao pritiskat broj na telefonu. Tata je skočijo iz hotelje: ‘Čekaj malo, jel to stvarno zoveš panduriju?’ Ja sam rekao: ‘Zoven!’ Tata je cijuknijo: ‘Pa zašto ih zoveš, jebaga jarac?!’ Ja sam rekao: ‘Da ih pošaljen u pičku materinu fašističku! Da in glasno reknem da se gone u trokurac sa svojom ogavnom rasističkom politikom!’
Mama je skočila iz trosjeda: ‘Jesil ti, sine, pri sebi, za gospu blaženu?! Jel oćeš da nan murija pokuca na vrata?’ Tata je rekao: ‘Pa da nas izvrgnu sumnjalu i ispitivalu…’ Mama je rekla: ‘Možda nas i skupe u maricu i odvedu sa lisicama u stanicu…’ Tata je rekao: ‘Da susidi pomisle da smo kriminalci…’ Mama je rekla: ‘Ko je to još vidija da se građani mišaju u rad pravne države…’ Tata je mene mrko pogledao i rekao je: ‘Aj ostavi taj telefon! Jesil ti uopće svjestan šta radiš?’ Ja sam rekao: ‘Dok mama i tata šute, gledan svoja posla!’
Robi K. (IIIa) Tekst prenosimo s Peščanika
