Meni je počela škola. Ja sam mom didi rekao: „Dida, ja ne bi iša u školu!“ Dida je slegnijo sa ramenima i rekao je: „A jebiga, unukiću! Ja te skroz razumin, al ne bi se smija mišat…“ Ja sam njemu rekao: „Meni je, časna rič, škola gora od Jasenovca!“ Dida je namrštijo čelo i zavrtijo je sa glavom: „Aj, aj, oškoprc, previše si ti mali da bi zna šta je bija Jasenovac!“ Ja sam rekao: „Nisan toliko mali da ne bi zna da je Jasenovac bija najgori logor! Prema drugin logorima Jasenovac je bija logor na kvadrat!“ Dida je zapiljio se meni u facu i pitao je: „A jel ti uopće kjaro šta je to logor?“ Ja sam rekao: „Naravski da je! To je misto di su partizani zatvarali pošteni svit!“ Onda je dida skočijo iz katrige i dreknijo je: „Šta to lupaš, jebenliti mliko materino?! Di si to čuja, papane?“ Ja sam rekao: „Pa tako smo učili u školi, dida!“ Dida je razjapio usta: „U školi?! Srceliti irudovo! Kakva je to škola di dicu uče da su partizani u Jasenovcu zatvarali pošteni svit?“ Ja sam rekao: „Pa reka san ti! Gora od Jasenovca!“

Onda je moja mama uletila u kužinu i viknila je: „Robi, prestani dida zajebavat! Brže spremaj knjige u boršu!“ Dida je u zblentozi gledao u mamu. Mama je njemu rekla: „Mali kretineto te vata na ešku samo da bi mu reka da ne mora ić u školu!“ Dida je rekao: „N bava kua? A ja doša sa Šolte da ga ispratin na prvi dan škole!“ Mama je rekla: „Sinoć mi je udrija priču da ih učiteljica Smilja muči sa strujon! Molinte lipo! Da in prikači kabele na uši i pušta struju iz induktorskog! Jel moš to virovat?“ Dida je rekao: „Čoviče! A meni je složija spiku da ih u školi uče da su partizani u Jasenovcu zatvarali pošteni svit!“ Mama je okrenila se prema meni i podviknila je: „Sram te bilo, pantagano jedna! Aj pakuj boršu i mrš u školu!“ Ja sam u roku odma izjurijo iz kužine u svoju sobu. Dida je promrmorijo: „Ma viš ti kako me mulac iša brumavat…“ Mama je njemu rekla: „I plus svega, Robi je trećaš! A o Jasenovcu se uči tek u višin razredima osnovne škole!“ Dida je pitao: „Kojin višin razredima?“ Mama je rekla: „Čini mi se u dvanajstom! Il možda u trinajstom?“ Didi je uletilo čudilo: „Koliko ja znan, ne postoji dvanajsti razred osnovne škole!“ Mama je dignila livu ombrvu: „Pa to ti i govorin, čako!

Tako sam ja odgibao u školu. Onda je za dvi ure kod nas doma kod kuće zazvoncao telefon. Moj dida je dopičijo do hodnika i dignijo je sluju. Iz sluje se čulo: „Doar dan, ovdi učiteljica Smilja! Tribala bi Robijevu mater!“ Dida je njoj rekao: „Ovi čas je išla u spizu! Rekla je da će se vratit za po ure!“ Učiteljica Smilja je rekla: „Okej! Možete li joj samo prinit poruku da joj sin nije doša u školu?“ Dida je podviknijo: „Kako nije? Otiša je pri dvi ure! Skupa sa školskon boršon!“ Uča Smilja je rekla: „E pa možda je otiša, al bogami nije doša! Taj škole nije vidija!“ Moj dida je rekao: „Ne mogu virovat, čoviče! Jeste sigurni? Da se možda niste zajebali?“ Učiteljica je rekla: „Nisan se ništa zajebala, šjor! Ja san lično i peronalno pribrojila sve učenike kad smo ih ukrcavali u vagon! I Robija nije bilo!“ Dida je zinijo: „Kakvi sad vagon, jebate patak?!“ Uča Smilja je rekla: „Morali smo cili razred sa vlakon tramsportirat u Aušvic! U našoj školi nije bilo dovoljno mista!“

Onda je ona teta Rita izgasila mobitel i blokala je od kesa: „Oala, koji pušijoničar, jebate! Proguca je brumu ka zadnji glamac!“ Teta Rita je moja senijorska frendica šta radi u trafiki. Ja sam sidijo u trafiki do nje i isto sam se keserijo. Teta Rita je itnila mobitel na pult i rekla je: „Ja mislin da ti se didi mozak izvrnija naopako! A sad đenge na sunce!“ Onda sam ja izvadijo iz reba pet eura i dao sam iz teti Riti. Teta Rita je rekla: „Bogami si manga kad moš pljunit pet eura za zajebat dida! Otkud ti tolika lovuša, malac, a?“ Ja sam rekao: „Maznija san didi iz takujina!“ Tu je teta Rita opet riknila od smijade. Ona je fljaskala se sa dlanovima po butinama i govorila je: „Koji pušijoničar…“ Meni je isto uletijo upiš od kesa. Onda je teta Rita rekla: „Ajmo mi drmnit po jednu kolu!“ Ja sam rekao: „Može!“ Teta Rita je otvorila dvi limenke kole i rekla je: „Kuri nas bolac! Dida plaća!“ Onda smo mi dva još uru vrimena u trafiki drinkali kolu i valjali smo baze za tešku smijačinu. Onda je za uru vrimena na vratima od trafike se začulo: „Bzzzzzzz… bzzzzzzzzzzt…“

Teta Rita se trgnila: „Šta je ovo, jebate?“ Sa vrata se čulo: „Bzzzzzzz… bzzzzzzzt…“ Teta Rita je pitala: „Robi, jel ovo ti nešto zujiš?“ Ja sam rekao: „Ne zujin!“ Sa vrata se čulo: „Bzzzzzzzz… bzzzzzzzzzzt!“ Onda je teta Rita dovatila kvaku. Samo nije ona mogla otvorit vrata. Onda je isprid stakla od trafike pojavio se moj dida sa jednim barbom. Barba je držao aparat za varenje. Dida je nama rekao: „Alo, ekipa! Šta ima?“ Ja i teta Rita smo piljili u njega sa zinutim ustima. Dida je barbi rekao: „Fala ti, Gobo, ka bratu!“ Barba je rekao: „Ništa, prika, i drugi put!“ Onda je on odgibao. Dida je nama rekao: „Drug Gobo je sekretar spliske ćelije! A do penzije je bija varilac u škveru!“ Teta Rita je zarežala: „Pa šta je to mene briga?“ Dida je njoj rekao: „Briga te je zato šta ti je zavarija vrata sa vanjske strane, tuko! Pa više nemoš izać iz trafike!“ Teta Rita je cijuknila: „Molin?!“ Onda je dida kroz bužu od stakla skupijo sa pulta mobitel od tete Rite. On je rekao: „A sad nemoš ni pozvat pomoć!“

Meni i teti Riti je uletijo turbo šokomicin. Moj dida je dignijo kapelin i rekao je: „E pa, gospodo, želin van ugodan dan, i noć, i sve šta slidi…“ Teta Rita je zamuckala: „Ali ne možeš tako, čoviče…“ Dida je rekao: „Šta ne mogu, tuko?! Misliš da ti nisan isti sekund pripozna glas kad si zaglumila učiteljicu Smilju? Zaboravila si da san jutros u tebe kupija španjulete!“ Teta Rita se raskrivila: „Ama nisan ja tila, šjor, nego me ovi mali…“ Dida je nju prikinijo: „Nemoj mi spominjat tog degenerika! Samo retard može ić brumavat vlastitog dida! Molinte lipo, ja doplovin sa Šolte da bi mu kesnija deset-dvajs eura za početak škole, a on mi iz takujina mazne pet eura! Koja je to računica? Čisti imbećile!“ Ja sam rekao: „Ali dida, to je bilo za šalu i zezanciju…“ Dida je rekao: „E pa evo i ja san opalija jednu šalu i zezanciju! Samo šta je Gobo poša doma! A saću i ja, da mi se ne oladi večera!“ Ja sam zacendrao: „Ja san samo tija ne ić u školu… da mi ona guba gubava ne pere mozak…“ Dida je rekao: „To te skroz kužin, unukiću! Al samo zadnji kretineto može umisto u školu poć u trafiku!“ Teta Rita je pitala: „Šta fali trafiki?“ Dida je rekao: „To je misto di partizani zatvaraju pošteni svit!“

Robi K. (IIIa)

Tekst je objavljen na portalu Peščanik