Mirovni proces koji je pre dvadeset godina započeo Erdutskim sporazumom, a završio 15. januara 1998. mirnom reintegracijom istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema u ustavno-pravni poredak RH, podrazumevao je integraciju teritorije, ustroj državnih institucija, povratak, obnovu te uspostavu poverenja i pomirenja među ljudima, no ovo poslednje do danas nije zaživelo. Jedna od učesnica mirne reintegracije i predsednica tadašnjeg Nacionalnog odbora za uspostavu poverenja Vesna Škare Ožbolt smatra da su razlozi ekonomske naravi.

- Iz pitanja privrednog razvoja ovog kraja proističe i sve ono na čemu smo zastali, a to je izgradnja socijalne mreže odnosa između Hrvata kao većinske zajednice i pripadnika nacionalnih manjina. Imamo puno zakona o Vukovaru, ali nijedan nije osigurao da se ovaj grad počne brže razvijati, ne samo u obnovi kuća nego i u obnovi privrede, a time i u obnovi života. I na pitanjima dvojezičnosti, nestalih, kao i na svim onim pitanjima koja muče ovaj kraj treba raditi, razgovarati i graditi tu socijalnu mrežu odnosa između ljudi. To je vrlo težak i osetljiv proces, jer kada je staklo polupano, onda po njemu treba pažljivo hodati da bi se što manje porezali. Nažalost, mi smo prošle godine protutnjali po tom staklu, a posledice smo videli. Ustavni sud je zaustavio nezadovoljstvo i jednu negativnu energiju koja se počela širiti ovim delom Hrvatske, ali od tada je prošlo pola godine, a još se nije počelo razgovarati o načinu rešavanja problema koji je samo zamrznut, kaže Škare-Ožbolt.

Iako mirna reintegracija slovi za jednu od najuspešnijih mirovnih misija UN-a, u Hrvatskoj se slave operacije koje su završile ratom, stradanjima ljudi i razaranjima - Gordan Bosanac

- Erdutski sporazum, rezolucija UN-a 1037, čak i pismo namere Vlade RH su dokumenti koji su u procesu mirne reintegracije dosledno provođeni. Dostigli smo jedan zadovoljavajući nivo međunacionalnih odnosa i poštivanja garantovanih prava. Svi ti dokumenti su pretočeni i u zakonodavstvo RH, a najvredniji je članak 6. koji govori o najvišim standardima ljudskih prava. Međutim, sav uloženi trud je iznenada nestao. U poslednjih godinu i po dana od ulaska Hrvatske u EU, vrednosti Erdutskog sporazuma i mirne reintegracije više ne postoje u gradu Vukovaru. Slavi se rat, a ne mir, prisutni su govor mržnje i velika podeljenost društva, a upitno je i funkcionisanje pravne države. Trebali bi se svi zajedno zamisliti, ponovo sesti za sto i pokušati da vratimo vrednosti Erdutskog sporazuma, kaže Branko Jurišić, voditelj kancelarije SNV-a i učesnik mirovnog procesa.

- Erdutski sporazum nije dokument ograničavajućeg karaktera i bez obzira što mnoge stvari nisu završene do kraja, on pruža pravnu sigurnost da će se ta prava ostvariti, smatra Dragan Crnogorac, predsednik ZVO-a.

- Da bi se ova zajednica ujedinila nesme biti mesta konfliktima. Političari moraju shvatiti da ne mogu povesti svoju zajednicu u demokratsku evropsku budućnost dok neprestano gledaju u retrovizor. Vukovar je potencijal za mnogo toga, ali se konflikti moraju izbegavati jer će takav način komuniciranja mnoge investitore odbiti i neće biti ulaganja u Vukovar, smatra Per Vinter, nekadašnji posebni izaslanik Evropske komisije za Hrvatsku.

Iako mirna reintegracija slovi za jednu od najuspešnijih mirovnih misija UN-a u svetu, u Hrvatskoj se tako ne doživljava. Upravo suprotno, slave se operacije koje su završile ratom, stradanjima ljudi i materijalnim razaranjima. Gordan Bosanac iz Centra za mirovne studije mišljenja je da bi Hrvatskoj trebalo biti važnije slaviti mirnu reintegraciju nego Oluju.

- Mirna reintegracija je jedan od retkih događaja koji je vrednosno-politički neupitan i zato mi se čini neverovatnim da jedan takav kapital nije iskorišten, kaže Bosanac. Da nešto treba hitno učiniti kako bi se stanje promenilo, slažu se i predstavnici manjinskih zajednica u Vukovaru.

- Dokad ćemo dozvoljavati da nas drugi mire, a mi sami ne pokrećemo ništa, pita se Dara Majer, predsednica Udruženja Nemaca i Austrijanaca, izrazivši nezadovoljstvo što ove godine nema proslave mirne reintegracije koju je pratio i kulturno-umetnički program manjinskih udruženja. Za razliku od bivšeg gradonačelnika Željka Sabe koji je, šta god ko mislio o njegovim motivima, ipak organizovao proslavu, sadašnja gradska uprava na čelu sa HDZ-ovim Ivanom Penavom fokusirala se samo na godišnjicu međunarodnog priznanja Hrvatske, dok je godišnjicu mirne reintegracije obeležio jedino Evropski dom Vukovar okruglim stolom na tu temu, na kojem su se upravo okupili naši sagovornici. Ni srpska zajednica u gradu Vukovaru nije zadovoljna sadašnjom situacijom.

- To nezadovoljstvo ide dotle da se mogu čuti razmišljanja: da li smo pogrešili 1996. što smo zadržali građane ovde pa danas imamo nezadovoljne pripadnike srpske zajednice i da li smo pogrešili što smo ostali? Više nije važno iz kojih razloga, političkih ili ekonomskih, jer se oni prepliću. Stalno se priča kako nema privrednog razvoja. Neće ga ni biti sa ovakvim problemima u komunikaciji i razmišljanjima, a koji proističu iz toga što se u Vukovaru vodi politika na bazi političkog oportunizma, smatra Srđan Milaković, zamenik gradonačelnika iz redova srpske zajednice.

- Pravi mir nećemo postići dok ne nađemo svoj unutrašnji mir, veruje Lena Vrtarić, predsednica udruženja ‘Vukovarci dobre volje’, a predsednik Srpske narodne stranke Zoran Kojić smatra da je Vukovaru potrebna masovna rehabilitacija ratne traume. S njima se slaže i počasna predsednica Evropskog doma Ljiljana Gereke.

- Svako od nas ima ključnu ulogu u stvaranju mira time što će stvoriti mir u samom sebi. Ako se fokusiramo na sebe i na svoje unutrašnje potencijale, mi ćemo iz ovog problema brzo izaći, zaključila je Gereke.