Početkom 2019. tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović najavio je da će u okviru akcije "Siguran grad" u Beogradu biti postavljeno oko 1000 video-kamera koje će imati softvere za prepoznavanje lica, ali i registracija automobila. "Moći ćemo da utvrdimo iz kog pravca je neki kriminalac došao, iz kojeg ulaza ili iz kojih kola je izašao, gde je stavio kacigu ili masku na lice, te s kim je bio", rekao je tad Stefanović.
Samo dve godine posle MUP je prijavio da je u gradu postavljeno tek nešto više od 200 kamera, dok su građani sajtu hiljade.kamera.rs prijavili ono što je Stefanović i najavio – 1001 kameru.
Problem je samo što je to sve rađeno krišom. Čitav proces je netransparentan, pa i nezakonit, ukazao je Danilo Krivokapić, direktor fondacije Share koja je i pokrenula spomenuti sajt. Fondacija je pokrenula i peticiju protiv biometrijskog nadzora nazvanu "Ne snimaj mi lice", koju je do sada potpisalo preko 16.000 građana Beograda. Od Vlade, Skupštine i drugih nadležnih organa Republike Srbije zahteva se da "bez odlaganja zabrane upotrebu tehnologije za biometrijski nadzor koji ugrožava naša prava i slobode u javnom prostoru". A od MUP-a se zahteva "puna transparentnost o kupovini i ceni ove tehnologije i upotrebi sistema koji se sastoji od hiljada kamera na ulicama Beograda". Ono što se zna je da Grad Beograd kamerama opskrbljuje kineska tvrtka Huawei, a zanimljivo je da je više informacija pronađeno na zvaničnom sajtu te kompanije nego na sajtu MUP-a. Kako je istaknuto na online panelu "Beograd na pragu distopije", MUP nije poslao nikakve odgovore, pravdajući se da su sve informacije oko nabavke strogo poverljive, ali na internetskom sajtu kompanije nađena je studija slučaja "Beograd kao sigurni grad" sa informacijama o postavljanju kamera. No te su informacije po njihovoj javnoj objavi uklonjene sa Huaweijevog sajta, i to isti dan.
Zbog činjenice da je sam proces nezakonit, iz fondacije su se obratili povereniku za informacije od javnog značaja, pozivajući se na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u kom se kaže da je "obrada zakonita samo ako je neophodna za obavljanje poslova nadležnih organa i ako je propisana zakonom". Kako to nije slučaj, istaknuto je na panelu, poverenik je u svom mišljenju naveo da obrada biometrijskih podataka nije dozvoljena. Očekuju se daljnji koraci policije. U međuvremenu, brojne kompanije su odustale od proizvodnje opreme za nadgledanje, a brojni gradovi odustaju od ove ideje jer softveri za prepoznavanje nisu sto posto precizni, posebno kad je reč o tamnoputim ljudima, a opet posebno kad se radi o ženama. Kad je reč o zloupotrebi prikupljenih podataka, njeni dometi jesu neograničeni, što se u ovoj zemlji posebno potencira protiv istraživačkih novinara i njihovih izvora, a moguće i političkih protivnika.
