U okviru projekta Odbora za kulturu Zajedničkog veća opština iz štampe je izašla nova knjiga o prikupljenoj nematerijalnoj kulturnoj baštini. Ovoga puta, istraživači i autori knjige Milica Šarčević, Veljko Maksić i Nebojša Vidović prikupili su nematerijalnu kulturnu baštinu u opštini Negoslavci koju su predstavili u Srpskom kulturnom centru Vukovar.

- Reč je o višegodišnjem projektu koji finansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Autonomne pokrajine Vojvodine, a ovo je treća knjiga ili svezak po redu. Do sada smo objavili knjige o prikupljenoj nematerijalnoj kulturnoj baštini u opštinama Trpinja i Borovo - kaže Nebojša Vidović, predsednik Odbora za kulturu Zajedničkog veća opština i dodaje da su autori na istraživanju radili godinu dana.

- Naravno da za ovakvu priču treba puno više vremena, ali smo u tome bili ograničeni, jednim delom i zbog epidemije koronavirusa. Bilo je potrebno organizovati sastanke sa ljudima koji nam mogu dati neku informaciju i građu za knjigu, zainteresovati ih i objasniti im metodologiju, a onda pristupiti intervjuima - priča Vidović.

U knjizi su na 50-tak strana, uz kratak uvod o istoriji Negoslavaca, obrađeni običaji božićnog jahanja, farbanja vaskršnih jaja i litije na polja te običaji prilikom rođenja deteta i njegovog vaspitanja uz fotografije koje o tome svedoče.

- Saznali smo da se mnogi običaji više ne praktikuju kao naprimer običaj letenja kojeg se i naši sagovornici slabo sećaju. Kad dete počne da hoda, u dvorištu se prostre krpara na koju se stave razni predmeti. Dete se pusti da hoda po toj krpari i za koji predmet se uhvati time će se, kako se pretpostavljalo, u životu baviti - priča Milica Šarčević osvrnuvši se i na dečje igre koje su se kroz godine menjale.

- Deca su nekada bila puno maštovitija i spretnija, nisu imala mobilne telefone da se zabave koa današnja, nego su naprosto nalazila igračke u stvarima koje su ih okruživale. Za mene je tokom istraživanja najlepši deo kada na sagovorniku vidim izraz sreće dok se kroz sećanje vraća u svoje detinjstvo - ističe profesorka Šarčević.

Negoslavci, kao i druga sela na ovom području, imaju bogatu nematerijalnu kulturnu baštinu.

- Nematerijalna kulturna baština je deo identiteta stanovnika svakog sela koju treba prikupiti dok ne bude kasno. Običaji, verovanja, obredi pa na koncu i navike ljudi se menjaju kako se menja tehnološki napredak, a na sve utiču i migracije ljudi. Svako selo ima određene specifičnosti, ali je celokupna slika zapadnog Srema ujednačena i ima neka opšta obeležja - kaže istoričar Veljko Maksić.

Predsednik Odbora za kulturu ZVO-a Nebojša Vidović najavio je mogućnost objedinjavanja nematerijalne kulturne baštine ovog područja.

- Običaji se u svakom selu praktikuju na drugačiji način. Kada sve to sažmemo dobićemo za određeni običaj neku sekvencu koja će kasnije biti nešto sa čim bismo išli prema ministarstvu kulture, odnosno da se određeni običaj registruje kao nematerijalno kulturno dobro - zaključuje Vidović.