Kakva ste koreografska i umjetnička iskustva stekli radeći po Prosvjetinim pododborima širom Hrvatske?
Profesionalni sam igrač beogradskog ansambla Kolo, ali i nekih sedamnaestak godina umetnički rukovodilac Ansambla narodnih igara vukovarske Prosvete. Kad sam nakon sedam-osam igračkih trupa sa područja Hrvatske i 15 njih sa područja Srbije došao u vukovarski ansambl, zainteresovale su me posebno igre poreklom od Baranje i Vukovara do zapadne Slavonije i Banije; do Like još nisam stigao, ali imam nameru. Gdegod da sam bio, ima mnogo toga da se nauči; iako mnogi smatraju da je folklornog blaga i nasleđa sve manje, to nije tačno, ima ga toliko da trebaju godine da obiđete teritorije sa igrama Srba iz Hrvatske.
Kako ocjenjujete Prosvjetin projekt kroz koji se usavršavaju umjetnički rukovoditelji sekcija SKD-a, ali i drugi zainteresirani?
Najbitnije je da ljudi osveste da ono šta je njihovo treba da se čuva kao prava vrednost. Treba da čuvamo izvorne tradicionalne igre, ostalo je nadogradnja koja se usavršava. Dakle, i igrači i umetnički rukovodioci moraju prvo negovati lokalni folklor, pa tek onda da rade nadogradnje. Moramo da sačuvamo identitet ovog naroda. Na primer, Banija ima bogatu tradiciju. Bio sam više puta u Malom Gradcu i slušao pesme tamošnjih žena. Te žene su to bogatstvo uspele da mi prenesu tako da sam uspeo da ga zabeležim. Uostalom, svaki ansambl mora da ima svoju ličnu kartu, a to su igre i pesme koje igrači nose u svojim genima i korenima. Tek posle njih repertoar može da se širi prema drugim krajevima. Naravno, tu je pitanje velikih gradova poput Zagreba, Rijeke, Splita ili drugih u kojima Srbi možda i vekovima žive, ali nisu autohtoni nego doseljeni iz raznih krajeva. Treba istražiti i proveriti šta je njima najbliže, ali igrači uvek mogu da neguju tradiciju krajeva iz kojih su im preci ili oni sami.
Koliko sličnost narodnih nošnji u nekim dijelovima Hrvatske može pospješiti suradnju hrvatskih i srpskih folkloraša?
U igrama neretko postoje određena preklapanja, ali kod nošnji znade da bude dosta razlika i dosta sličnosti. Tako su nošnje u Dalmaciji i Lici slične kod oba naroda, ali na Baniji baš i nisu, jer razlike postoje posebno kod ženskih. Ali sličnost igara uz zajedničku istoriju i sadašnji težak život pripadnika jednog i drugog naroda itekako može biti element približavanja. Zato u dosta Prosvetinih pododbora i KUD-ova ima pripadnika drugih naroda i manjina pored srpske: ljudi dolaze radi atmosfere, osjećaja zajedništva i saradnje.
Koliko su netom ukinute epidemiološke mjere utjecale na rad Prosvjetinih sekcija i drugih kulturno-umjetničkih društava?
Mi u Kolu smo morali da poštujemo odluke države, ali iako smo imali prekida i poteškoća, uspeli smo do neke mere raditi u kontinuitetu. Međutim, dosta je amaterskih društava oslabilo u članstvu, kvalitetu i kvantitetu, pa će trebati vremena za povratak na stanje pre korone. Naravno, svi smo suočeni s iseljavanjima radi posla, posebno mlađih ljudi, ali još uvek ima dovoljno entuzijasta i onih koji vole narodnu igru i pesmu. U svakom slučaju, nastavićemo raditi sa mladima.
Koliko vas u očuvanju tradicije i identiteta ometaju široko popularni turbofolk i tzv. cajke novokomponovane muzike?
Mislim da ništa ne može da pokvari ono šta je sigurno i stabilno. Mi moramo da čuvamo našu tradiciju, a stvar je svakoga šta će da prihvati a šta ne; jasno, treba da idemo ukorak sa vremenom, ali tako da identitet i nasleđe prenosimo na našu decu. Zato je nova inicijativa Prosvete toliko važna, jer nije poenta naučiti samu igru, treba da se nauči stil i to da se pokret izvede tehnički ispravno, a to je upravo ono šta nedostaje mnogim umetničkim rukovodiocima. Uostalom, igrači samo slede šta im rukovodilac pokaže, pa je važno da se svi obrazuju kako bi na pravi način prenosili znanje. Samo tako ćemo uspeti da obnovimo naše pododbore i naše KUD-ove.
