"Sa tugom sam primio vest o smrti Mihalja Kertesa, čoveka koji je nadasve voleo Srbiju i čije je političko delovanje obeležilo jednu od najtežih epoha u novijoj istoriji naše zemlje." Tom rečenicom predsednik Srbije Aleksandar Vučić počeo je svoj oproštaj od Kertesa, preminulog 29. decembra. Njegova verzija Kertesovog javnog delovanja, verzija je Srbije koja je Kertesa na tu javnu scenu i postavila, sada već daleke 1988. kada je predvodio garniture "mitingaša" iz Bačke Palanke u Novi Sad, na rušenje ondašnje vojvođanske vlasti, što ćemo kasnije pamtiti kao "jogurt revoluciju". Slobodan Milošević procenio je da bi Kertes mogao biti jedna od ključnih figura za godine koje su usledele.
Bio je član Predsedništva Srbije, načelnik Službe državne bezbednosti Jugoslavije (SDB), pomoćnik saveznog ministra unutrašnjih poslova, a sve to dovelo ga je do ključne pozicije – direktora Savezne uprave carina. "Do kraja odan svojoj državi, u vremenima velikih izazova, žestokih sankcija i pritisaka u kojima je na racionalan način trebalo voditi računa o zemlji i narodu. Mihalj je odgovorne funkcije obavljao ozbiljno i neumorno, na njemu svojstven temperamentan, vispren, a katkada i buntovan način. Takav je bio i kada se suočavao sa brojnim optužbama, noseći se sa njima ponosno i srdačno, do kraja verujući u ideju kojoj je posvetio svoje javno delovanje", zaključio je svoj nekrolog predsednik.
Kertesova "odanost" državi početkom devedesetih, kada je bio na čelu SDB-a i poziciji pomoćnika ministra, ogledala se kroz pomoć u formiranju paravojnih jedinica po Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Zvali su ga ministrom za naoružanje Srba van Srbije.
- U dve optužnice Tužilaštva Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju Mihalj Kertes označen je kao član udruženog zločinačkog poduhvata – to su optužnice protiv Gorana Hadžića i ona protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića. Postupak protiv Hadžića obustavljen je zbog optuženikove smrti pre izricanja presude, dok je u prvostepenoj presudi u ponovljenom postupku protiv Stanišića i Simatovića pred rezidualnim mehanizmom MKSJ-a Kertes označen kao deo udruženog zločinačkog poduhvata zajedno sa Slobodanom Miloševićem, Veljkom Kadijevićem, Blagojem Adžićem, Ratkom Mladićem, Milom Martićem, Radovanom Karadžićem i drugima - kaže za Novosti Jovana Kolarić, istraživačica Fonda za humanitarno pravo.
Ipak, najveću "odgovornost", "visprenost" i "buntovnički" pristup, kako je to okarakterisao predsednik, Kertes je pokazao u periodu od 1993. pa sve do pada Miloševića, kada je bio na čelu Uprave carina. Krijumčarila se nafta, cigarete, automobili, narkotici, a sa tim novcem opsluživala se SDB, ali i politički vrh. Carina je, kažu, bila duša organizovanog kriminala, a za to je valjalo imati i ljude od poverenja pa je Kertes na carini zaposlio pola svoje Bačke Palanke, mesta odakle je i naša sagovornica, gde se o Kertesu i danas govori u superlativima i gde ima gotovo mitski status, ističe Kolarić.
Kontekst ratova i organizovanog kriminala omogućio je Kertesu da o sebi izgradi sliku koju je dočarao Vučić, a njegova stvarna uloga, kao ni uloga Srbije se ne propituje – i to ne samo u Bačkoj Palanci. Dve optužbe, vezane za udruženi zločinački poduhvat smo spomenuli, a optužen je i za organizovanje šverca cigareta sa Stankom Subotićem Canetom, ali je i oslobođen. Optužen je bio i osuđen na šest i po godina zatvora, jer je od sredine 1994. do 5. oktobra 2000. deo novca carine, bez pravnog osnova, dao pojedinim preduzećima, a oko 38 miliona nemačkih maraka bez odobrenja Narodne banke Jugoslavije izneo na Kipar. Tu pravosnažnu presudu 2013. ukinuo je Vrhovni kasacioni sud. Jedina Kertesova konačna osuđujuća presuda je ona iz 2008. i to za pomaganje u četvorostrukom ubistvu na Ibarskoj magistrali, izvršenom u sklopu pokušaja atentata na Vuka Draškovića. Nakon godinu i po dana izašao je iz zatvora.
Odnos prema Kertesu ujedno je i metafora odnosa Srbije prema 90-ima, ratovima, zločinima i pljački, ističe Jovana Kolarić.
- Taj odnos karakterišu permanentna nekažnjivost i odsustvo odgovornosti, kako krivične tako i političke za ono što se desilo. Službeni narativ tvrdi da su to bili odbrambeni, pravedni ratovi, da je Slobodan Milošević mudar državnik, s ponekom greškom, tako da svi protagonisti prosto moraju da se uklope u sliku patriotskih službenika i pravednih ratnika. Kertes je deo te iste slike, borac "za našu stvar" u odsudnim godinama - pojašnjava ona.
Poslednjih sedam godina Kertes je postao član vladajuće stranke, što je ujedno i paradigma trenutka u kom živimo, primećuje naša sagovornica. Napominje i da nije sve samo do vladajućih, ističući da se od Kertesa jednako emotivno oprostila i Marina Komad, nekadašnja medijska savetnica Borisa Tadića, zbog čega zaključuje da postoji društveno saglasje o ulozi Kertesa, ali i Srbije od 90-ih do danas.
